Сарајево — Европски лидери имају јасан избор на Балкану – или ће се бавити тамошњим проблемима или ће се балкански проблеми бавити њима, каже Карл Билт.
Некадашњи високи представник ЕУ у БиХ у ауторском тексту за интернет издање Пројецт Сyндивате, прелаже да се убрза процес проширења и пријема нових чланица, те да се програм “источног партерства” ЕУ, замени с “балканским партнерством” које ће у коначници довести до приступања ових држава Унији.
Аутор наводи да је свестан да за то треба времена, али истиче да се мора почети радити одмах.
За почетак, како каже, ЕУ може почети посредовати у решавању преосталих мањих питања међудржавних граница.
“Истовремено с убрзањем процеса европских интеграција, како би се решио све опаснији ризик конфликта на Балкану, ЕУ треба да демонстрира да поседује и вољу и методе тако што ће у регион послати своје борбене групе да изводе војне вежбе. То би послало моћну поруку да њене војне снаге нису тигар од папира, те да, осим речи, има још потенцијала које може да употреби”, навео је Билт, преноси сарајевски Дневни аваз.
Билт каже да је његова забринутост за Балкан почела када је током прошлогодишњег приватног боравка у БиХ много пута питан да ли ће поново бити рата.
Истиче, да се ратови, попут оних пре 27 година на Балкану неће поновити.
“Ситуација данас битно је другачија него што је била тада. Али, већ смо пуно пута у историји имали прилику да видимо како појединац може заметнути пожар који ће бити тешко обуздати. Некада давно у Сарајеву је Гаврило Принцип покренуо светски рат када је убио надвојводу Франца Фердинанда. Полако али сигурно данас регион постаје запаљив, а овог пута искра би могла планути у Скопљу”, упозорио је Билт.
Он наводи и да су се лидери Европске уније изненада пробудили с новим реалностима на Балкану. На самиту одржаном почетком овог месеца они су, наводи даље, истакли потребу појачаног ангажмана Уније на Балкану, али и потиснути Русију из тог региона.
Билт додаје и да је од пропасти Отоманског царства, Балкан извор нестабилности:
“Мешовит у верском, националном, културолошком смислу, концепт стварања националних држава довео је до сталних нестабилности у којима ратови и тешки злочини, нису реткост”.
“Настанак седам нових, често међусобно антагонизованих држава, јасно је ставио до знања да ће стабилност региона зависити од новог оквира. Овог пута он се зове ЕУ. Захваљујући властитим искуствима на смиривању и решавању дугогодишњих националних сукоба у другим деловима Европе, Унија је добила задата да повеже Балкан и сузбије национална сукобљавања”, навео је Билт
Подсећа да је самиту у Солуну 2003. дато је обећање о приступању свих балканских држава ЕУ и како је било важно да се такво обећање да, тако је сада тешко да се оно одржи.
“Чим су се балкански проблеми умирили, лидери Уније претпоставили су да осигурали мир. Њихово рутинско приступање Балкану у суштини је довело само до очувања статуса кво”.
Након што је Жан Клод Јункер 2014. године изабран за председника Европске комисије, дао је и изјаву да за време његовог мандата неће бити нових проширења.
“Статус кво је потврђен. Његова изјава је технички била сасвим исправна. Али је политички била катастрофална. Како је светло које је мотивисало и доносило реформе, угашено, национализам је, како се и очекивало, почео да расте. ЕУ је, у међувремену, постала фиксирана својим проблемима, попут финансијске и дужничке кризе држава чланица Уније”, пише даље Билт.
Наводећи своја искуства кроз функције које је имао у вези с балканским државама, аутор истиче да је “једини пут напред у томе да Европа покаже своју моћ”.
Танјуг