Шта се заправо догодило са јуаном? У вест о девалвацији кинеске валуте унет је драмски заплет који у стварности не постоји

Сви значајни српски медији пренели су јуче агенцијску вест о девалвацији јуана, наводећи да је кинеска валута спала на најнижу вредност у последње три године, чиме је у ову вест унет драмски заплет који је информативно обесмишљава.

Сваком разумном човеку кнедла у грлу макар на тренутак застане, када прочита да је друга привреда по обиму у свету оборила вредност своје валуте на најнижи ниво још од 2012. године, што није тачно. Евро је лане вредео око 8, а данас између 6,7 и 7 јуана.

Годинама уназад, Пекингу су са запада упућиване поруке, па и прекори, да је дошло време да повећа вредност своје валуте, што је, у односу на евро, крајем године и учињено.

Народна банка Кине јуче је оборила вредност јуана за 1,86 одсто према долару, што је највећи дневни пад јуана у односу на америчку валуту још од јануара 1994. године. У исто време, то је и најнижа вредност кинеске валуте према долару за нешто више од две године. За један долар пре јучерашње девалвације добијао се 6,1 јуан, а након ње 6,3.

У најновијем саопштењу Народне банке Кине каже се да је промена вредности националне валуте нормална, заснована на тржишном систему, где одлучујућу улогу игра однос понуде и тражње.

Без сумње, благи пад вредности јуана погодоваће извозу кинеске привреде, која у овој години циља раст од 7 одсто, најнижи за последњих 25 година. Кинеска привреда налази се у фази реструктурирања, а поред домаћих изазова, попут раста броја лоших кредитних пласмана и питања дугова локалних влада, додатни проблем јој представља пад економске активности у свету, нарочито у зони евра, с обзиром да је Европска унија највећи спољнотрговински партнер Пекинга. Том етреба придодати и слабију тражњу у САД и Јапану.

Све то ипак не значи да вести од глобалног значаја, уместо новинарски, треба књижево обрађивати и објављивати.

Бранко Жујовић, Кинески радио Интернационал