Са растом кинеске војне снаге у свету се све чешће пажња обраћа на такав елемент кинеске војне структуре, као што је мрежа подземних објеката. Например, недано је у чланку, на сајту Strategy Page указано да у Кини постоји 40 база ВВС, опремљених подземним скровиштима са укупним капацитетом од 1500 авиона. Са тачке гледишта броја и величине таквих објеката Кина, је највероватније, светски лидер.
ВВС многих других земаља, међу њима и Русије, немају довољно чак ни обичних бетонских склоништа. Подземно скровиште, укопано на падини планине, далеко је ефикасније од надземног бетонског склоништа за авионе, које лако може да буде уништено у бомбардовању. Модерне бомбе, намењене за уништавање бункера, могу при срећном стицају околности, да погоде бункер на дубини од неколико десетина метара, али тешко да могу да буду ефикасне против утврђења, укопаног у дубини планине.
Велика скупа подземна склоништа изграђена су на новој кинеској бази нуклеарних подморница на острву Хајнан. Зна се да подземна скровишта активно користе и кинеске стратешке ракетне трупе – друге артиљерије. Ранијих година је ова околност утицала на то да медији у свету спекулишу да је прави потенцијал кинеског нуклеарног арсенала много већи, него што се сматра и да достиже и да се може мерити са бројем нуклеарих бојевих глава у Русији и САД. Ове теорије нису потврђене и критиковане су. Ипак, Пентагон сматра да је потребно да укључи ставку о кинеском систему подемних утврђења у свој годишњи извештај о кинеској војној снази.
Историјски гледано, градња многобројних подземних објеката била је природна реакција Кине на распоред снага у Азији. За нову Кину до недавно је био карактеристичан дефицит финансијских средстава, модерне опреме и техничког кадра уз обиље неквалификованих радне снаге. Изградња многобројних бункера, у којима се могу сакрити скупи системи наоружања и материјалне резерве, без обзира на трошкове радне снаге, представљало је у том тренутку паметан потез. Према амерички проценама, нови подстицај градњи бункера у Кини дао је рат у Персијском заливу 1991. године, који је јасно показао предност Запада у рату у ваздуху. После тога Кина је постепено повећавала градњу бункера, технички све савршенијих, за обезбеђење својих трупа, кључних економских капацитета, као и државног руководства.
Судећи према материјалима, који су у Кини објављивани, у овом тренутку под земљом се налази значајана, највероватније, главни део стратешких залиха наоружања и материјално-техничких средстава. Тамо се такође налазе човоришта комуникација, центри управљања, и неколико врло важних приврдних капацитета. Приликом било ког могућег сценрија војног конфликта додатна подземна постројења ће се показати као врло корисна. Осим специјалнизованих бункера за војску, руководство Кине пажљиво прати обезбеђење склоништа за градско становништво. Специјална опрема која се користи у склоништима (вентилациони уређаји, метална врата…..), постоји на нижим спратовима подземних паркиралишта многих пекиншких пословних комплекса, трговачких центара и објеката за становање.
Очигледно, укупни обим подземних објеката, изграђених у ранијим временима, показао се претераним. Неки од њих су данас запуштени или отворени за екскурзије. Међутим, у несигурном и променљивом свету подземни објекти су добра инвестиција у случају, не само рата, него и природних или техногених катастрофа. Подземни објекти су приближно 1,5 пута отпорнија на земљотрес, него надземна.
Василиј Кашин,
