ШТА СМО ДОЧЕКАЛИ! Западне НВО на челу са Јеленом Милић и Соњом Лихт улазе у Владу Србије

Прошло је четири месеца откада је премијер Александар Вучић јавно међу своје грешке уврстио то што није желео да сарађује са „неким људима” и најавио да ће покушати да промени свој однос према цивилном сектору, а онда је прошле недеље уприличио два састанка са представницима више утицајних невладиних организација.

Наспрам њега сели су Јелена Милић, Маја Бобић, Милан Антонијевић и још неколико НВО челника, а међу њима и Соња Лихт, председница Фонда за политичку изузетност. Управо њу и Ивана Вејводу из Маршаловог фонда Вучић је раније поменуо као људе који другачије мисле, а којима би волео да буде проширен његов тим сарадника. Оценио је тада да је реч о људима који могу да допринесу побољшању имиџа Србије.

Ово прошле недеље сигурно није било званично регрутовање представника НВО у премијеров тим, али јесте био корак, како је оценио директор Комитета правника за људска права Милан Антонијевић, ка већем међусобном разумевању и уважавању. Према једнодушној оцени учесника и првог и другог састанка, разговор је био искрен и отворен.

„Србија у овом тренутку јесте у потпуности за европске интеграције, ту нема неких двосмислених порука, а цивилно друштво које се бави људским правима такође је на том путу. Тако да, колико год да смо критични, колико год да имамо примедби на цео овај процес, мислим да оне јесу конструктивне и да се то показало и на овом састанку с премијером. Значи да, везано за европске интеграције, он има подршку Куће људских права и организација које су биле на састанку, али и да је тај процес двосмеран и да се много више може добити од цивилног друштва него што се у овом тренутку добија”, истиче Антонијевић, који је с директорком Грађанских иницијатива Мајом Стојановић и директором Центра за практичну политику Драганом Поповићем био на првом састанку у Немањиној 11.

Премијер је рекао да је потребно директније и веће учешће представника цивилног друштва у процесу преговора са ЕУ. Они су у неким сегментима већ укључени (поглавља 23 и 24), али шта би могли још да ураде?

„Истакли смо да би и у вези с поглављем 35 (о Косову) требало да постоји мало више сарадње и поверења ка цивилном друштву”, каже Антонијевић, додајући да се у оквиру тог поглавља отварају одређена питања, рецимо, у вези с преговорима о правосуђу на Косову. „Мислим да ту организације које се баве људским правима могу допринети да се неке нејасноће појасне, као и питања техничких детаља везаних за права српске мањине на Косову. За све то може се очекивати подршка цивилног друштва”, објашњава он.

Маја Стојановић наводи да је укључивање цивилног друштва испуњено на формалном нивоу, кроз могућност праћења процеса европских интеграција преко раније успостављеног конвента.

„Није потребно укључивање у радне групе или преговарачки тим, како предлаже премијер. Кључна одредница суштинског укључивања јесте боља транспарентност у свим поглављима – још нису објављене презентације из билатералног скрининга, као ни трећа верзија акционог плана за поглавље 23 која је званично предата Јоханесу Хану. Неопходно је и прихватање примедби цивилног друштва јер, на пример, коментари Друштва судија нису прихваћени ни у трећој верзији акционог плана. Европска комисија је двапут вратила акциони план за поглавље 23 на дораду. Прихватање примедби од стране цивилног друштва које укључује и стручну јавност предупредило би прављење пропуста и незадовољство акционим плановима од стране комисије”, указује Маја Стојановић, додајући да је успостављање боље сарадње између цивилног друштва и државе кључно за демократизацију друштва, а да састанак с премијером „може и не мора да води у том смеру”.

На питање да ли би имало смисла да се у такав дијалог Вучића с цивилним сектором укључе и оне НВО које имају другачију идеолошку оријентацију, она одговара да би премијер требало да у разговор укључи „све организације које се залажу за демократизацију друштва”.

Они нешто другачије оријентације нису позвани. Бар за сада.

Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе, невладине организације посвећене „истраживању квалитета политичких, безбедносних, економских, друштвених и интеграционих процеса у Србији, на Балкану и у свету”, каже да постоје два могућа објашњења зашто ова и сличне НВО нису добиле позив на разговор с председником Владе.

„Прво је наметнут дискурс по којем се под ’релевантним’ НВО сматрају само организације које добијају значајна средства из западних фондова с циљем промовисања чланства у ЕУ или НАТО. Друго објашњење јесте да је дијалог председника Владе са НВО у функцији акционог плана за испуњење критеријума за отварање поглавља са ЕУ”, каже Митић.

Како додаје, ако је реч о овом другом, није чудно што их избегава.

„Јер, ми бисмо председнику Владе могли да понудимо снажне аргументе зашто би Србија требало да одбије условљавања везана за Бриселски споразум која се тичу отварања поглавља 35 о Косову, као и зашто је хармонизација наше са спољном политиком ЕУ у оквиру поглавља 31 дугорочно штетна, и то не само када је реч о санкцијама према Руској Федерацији”, наводи он.

Тема сусрета претходне недеље биле су европске интеграције, али и ситуација у региону и геополитички положај Србије. Можда се и НВО попут Митићеве ипак могу надати позиву премијера. Биће још састанака, а следећи је већ договорен за крај јуна.

Политика, Биљана Баковић