Хлеб не називамо без разлога основном животном намирницом, а данас се сусрећемо са никад широм палетом хлебова. Неки се оправдано називају здравима, а неки вас заправо само доводе у заблуду. Ево како да их разликујете.
Као што смо већ најавили, у сарадњи са стручњацима који стоје иза апликације „Шта једем?“, сваког четвртка разбијаћемо митове о исхрани. Овог четвртка, под лупом нам је хлеб.
– Унапређењем прехрамбене индустрије развила се широка палета производа на бази жита, али је велико питање у којој мери су ти процесирани производи усаглашени са људским потребама. Пре свега, треба знати да се хлеб може правити од великог броја житарица. Да би хлеб био декларисан као пшенични, потребно је да 90% употребљеног брашна буде пшенично. Ражани хлеб мора садржати минимум 70% ражаног брашна, кукурузни хлеб најмање 60% кукурузног брашна, док хељдин хлеб мора садржати минимум 30% хељдиног брашна да би био тако декларисан. Из наведеног се може закључити да хељдин хлеб са 30% хељдиног брашна у свом саставу може садржати најмање управо тог брашна, иако се такав хлеб назива хељдиним – упозорава Мирослав Оташевић, инжењер прехрамбене технологије и један од идејних твораца пројекта „Шта једем?“, додајући и следеће информације:
Да би пшенични хлеб био интегралан, потребно је да 80% употребљеног брашна буде интегрално (брашно од целог зрна).
Када је реч о интегралној тестенини, довољно је да учешће интегралног брашна у њој буде само 10% да би била тако декларисана.
Један од хлебова који се најчешће налазе у потрошачким корпама су хлебови продуженог рока трајања.
– Хлеб продужене дужине трајања у свом саставу може имати много адитива, навешћемо само неке које изазивају одређене реакције организма:
– Е282 – утиче на узнемиреност, несаницу, раздражљивост;
– Е466 – веће концентрације изазивају цревне проблеме (надимање, затвор);
– Е200 – веће концентрације изазивају дијареју;
– Дифосфати и кисели карбонати, који су у функцији стабилизатора производа, такође могу негативно утицати на организам.
Ови су неки од најпроблематичнијих Е ознака, а које произвођачи смело стављају. Друге не морамо да помињемо јер нису толико упадљиво и опасни, каже за „Жена.рс“ Мирослав Оташевић.
Уколико након конзумације хлеба имате проблем са надимањем, проверите који хлеб конзумирате (проверите састав). Често, у индустријском хлебу могу да се нађу заостали, непрореаговали адитиви. Ово се односи на адитиве који су „задужени“ за нарастање хлеба. Адитиви који нису „отпустили“ гас за нарастање хлеба, могу то урадити у вашем стомаку. Зато је некад добро направити двопек од хлеба, како би ти адитиви реаговали. Сами направите „експеримент“ ако имате проблема са надимањем, можда је узрок у адитивима у саставу хлеба.
КАКО ОНДА ИЗАБРАТИ ПРАВИ ХЛЕБ?
– Ако занемаримо присутност влакана и соли, „прави хлеб“ је онај који пре свега задовољава човекову потребу за протеинима (обратите пажњу на вредност %РДИ за протеине у нутритивној табели), па тек онда за угљеним хидратима. Такав хлеб мора бити интегралан. Најбитније је то – да је брашно од здравог, целог зрна – каже Мирослав, закључујући на крају и да је најсигурније да просто сами правите хлеб са добрим интегралним брашном, целим зрном житарица и семенкама.
– 350г квалитетног хлеба је 3/4 оброка. Испробавајте рецепте, организам ће временом сам одабрати и тражити оно што му највише прија или недостаје. Немојте никада заборавити да је свеже, „живо“ зрно житарица увек здравије од самлевеног и печеног – закључује на крају Мирослав.
Блиц Жена
