И прошле, као и 2016. године, Србија је била лидер у привлачењу страних директних инвестиција у односу на своју величину према анализи огранка Фајненшел тајмса „ФДИ интелиџенс“, а како Фајненшел тајмс пише, захваљујући тим инвестицијама прерађивачка индустрија у нашој земљи бележи рекорде.
Међутим, истина је да је прерађивачка индустрија у првих седам месеци у паду за 1,4 одсто међугодишње упркос снажном расту од шест одсто у јулу, па се поставља питање да ли су толике стране инвестиције заиста толико добра ствар или Србији нешто недостаје.
У првој половини 2019. прилив страних инвестиција је 30 одсто већи него у првој половини прошле године и достигао је 1,93 милијарду евра. Према анализи Макроекономских анализа и трендова (МАТ), стране директне инвестиције су у првој половини године чак веће од домаћих, државних и приватних инвестиција.
„Удео инвестиција у основна средства у БДП-у је око 19,5 одсто и то је дубоко испод нивоа потребног за стабилан привредни раст. Да би се обезбедио тај раст треба најмање 25 одсто и толико су имале све земље у развоју које су изашле из те категорије. Стране директне инвестиције у првој половини године биле су веће од половине укупних бруто инвестиција у основна средства. То значи да су домаће инвестиције недовољне. Идеалан однос би био да стране директне инвестиције чине трећину укупних инвестиција, а да остатак долази из домаће штедње“, оценио је Стаменковић.
Уз то он је поставио питање и структуре тих СДИ с обзиром да имамо пад индустријске производње, док с друге стране имамо велики удео грађевинарства у бруто додатој вредности.
„Питање је у шта се улаже, који је квалитет тих инвестиција“, запитао се Стаменковић.
И Иван Николић, уредник МАТ-а, слаже се да стране директне инвестиције улазе у секторе са нижом додатом вредношћу и да то не решава наш проблем са привредним растом.
Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да не сумња у податке Фајненшел тајмса, али поставља се питање где иду те инвестиције.
„До 2009. године инвестиције су углавном ишле у услуге, финансије, трговину, транспорт и то је било лоше. Сада иду у индустрију, али било би одлично када би ишле у секторе са високим технолошким нивоом, где раде висококвалификовани људи, где се производе производи вишег нивоа прераде, а не компоненте и где су плате веће од просека, а не минималац плус 20 одсто какав је генерални договор за СДИ које долазе у Србију. С овим не можемо бити задовољни, али чињеница је и да не можемо да бирамо. Можемо да прихватимо овакве СДИ, а можемо и да их одбијемо па да имамо раст од један одсто годишње. Јер треба имати на уму да ми нисмо земља са солидном технолошком базом, у којој је велико поштовање закона, владавина права и ниска корупција“, поручује Савић додајући да долазак толиких СДИ није за потцењивање али не треба тиме ни посебно да се дичимо.
Проблем са инвестицијама налази се у ниској стопи штедње у Србији, од свега 11 до 12 одсто БДП-а. Економиста Млађен Ковачевић истиче да за разлику од Кинеза који су штедели и по 40 одсто БДП-а одакле су и произилазиле стопе раста од по 10 и више одсто, у Србији су људи спремни и да се задуже да би задржали ниво стандарда.
„Томе је допринео и прецењен динар који је учинио увозну робу јефтином. А ако нема штедње нема ни инвестиција. Право питање је да ли стране инвестиције обезбеђују дугорочан раст. Ја не знам да се нека земља усрећила тако што је све распродала, а ми када продамо РТБ Бор или Комерцијалну банку ми то књижимо као страну директну инвестицију, а то је у ствари дезинвестиција за нас. Ако би дошло до неке кризе, стране компаније би се понашале како њима одговара, а то би могло значити смањење производње у Србији. Опет кад нема домаћих инвестиција боље ишта него ништа“, напомиње Ковачевић додајући да нас висок прилив СДИ неће усрећити у дугом року.
Месечни подаци о БДП-у нису никакав показатељ
На питање новинара да прокоментарише изјаву председника да је у јулу БДП остварио раст од 4,4 одсто, Иван Николић уредник МАТ-а истакао је да статистика ради аналитичке процене раста на месечном нивоу, али да то није релевантно ни за кога и да нико не објављује статистику БДП-а на месечном нивоу.
Данас.рс
ni pile dzabe ne ceprka a kamo li neko ko u Srbiji nije utemeljen, kome je drazi svaki bosanski gurbet nego ceo Srbski narod. — ko to ne shvata nek pronadje snimak gde car uzurpator izjavljuje ,,ja ocu da budem blize narodu i sa narodom,, i slicna baljezganja tog tipa, pa nek to pogleda vise puta, pa ce videti i osetiti neiskrenost i prazninu tih reci, ma i podmuklost. — shvatice da pred sobom ima bezosecajnog i surovog sibicara i otimaca i tupana, a pracenjem izjava i ponasanja ovoga monstruma, da je to ona azdaja iz kraskih rupa izgmizala, koja zaista guta decu i bljuje vatru, iz narodnih prica i mitova. — jebe se njoj za tudja gnezda; svaka tica svome gnezdu leti, a azdaja voli svoje kraske rupe i vrleti.
— azdaje nemaju iskustvo u radu, one na gotovo cekaju i otimaju. — neke djecu i djevice, neke, ako oces fabriku dje ces muda il zicu mrsiti, izvoli al moras najpre zrtvu dati, pa radi sta ti srce zeli. — i ako azdaje vole djecu i sterilne djevice, ipak je to kvarljiva roba, pa pare istu i gomilaju, malo ovdje, malo ondje, malo u londonu, et cetera. — ko ume da racunja; kolko fabrika, puta pozamasan deo investicija i to ti je to, sto reko onaj diskretni ekonomista i upravnik blagajne. — al paznja, ni taj sto dolazi i pare nosi iz svog dzepa ne daje a da nista ne dobija, po radnom mestu recimo, al usmen dogovor je svetinja, tako to radi naj opasnija, i od kalabrijske gora, mafija. — koji bre marsalovi kokosari, koji bre surcinci il zemunci, ovo su iz pakla dotumarali gurbeti, sam lucifer i svemirska policija, koja narod po autobusima i buvljim pijacama zastrasuje i vata. —
ostaje nam samo da cekamo ,,Budjenje ranog Proleca,, al oce to i ono ,,Jahace magle,, … ,,srebrni magnum, srebrni metak, bam, bam, bam,, … sto reko veseli Bajaga.
— ako ne znate ko je dobar, onda cu vam reci, Instriktori i Bajaga, mada i ako dobra jadranka jovanovic svojim glasom izdaje.
u jednim novinama, citalac koji je sebe nazvao Zippo dao je sledeci komentar; ,, i u Srbiji predsednik ima samo ceremonijalnu ulogu, pa vidi sta radi! — nije mu ni Kim Il Sung ravan. ,,
— jes vala, ja to isto mislim pa sam podrzo kolegu, sto se u ovim novinama ne radi;
— ,, gosn upaljac, mislim da nema veceg vuka od vucica i predlozicu lis kupusa nekom magarcu sa molbom da beograd nazovemo vukoje-bina, / car vukoje i bina su nezamislivi jedno bezdrugog/, posto je ovo jedino poznato mesto u svetu gde vuk javno sve od reda. — problem je samo sa nasim naucnicima /akademicima/, nikako da prouce ovaj fenomen i izdaju zbornik radova. — a valjalo bi na blesica trgu podici visoki postament sa vukom na njemu sa podignutom nogom i fontanom sa natpisom uklesanim ili bronzanim ,, zahvalan narod,,.
— evo ja predlozio i kampanju poveo, pa ajmo na vuka.