Економија

Шта стоји иза „рекорда“ Србије у привлачењу директних улагања из иностранства?

И прошле, као и 2016. године, Србија је била лидер у привлачењу страних директних инвестиција у односу на своју величину према анализи огранка Фајненшел тајмса „ФДИ интелиџенс“, а како Фајненшел тајмс пише, захваљујући тим инвестицијама прерађивачка индустрија у нашој земљи бележи рекорде.

„Аутомобилске компоненте, храна и дуван, текстил и некретнине су водећи сектори у привлачењу СДИ и у њима је заједно завршило 54 одсто укупних инвестиционих пројеката у 2018“, каже се у тексту ФДИ интелиџенса.

Међутим, истина је да је прерађивачка индустрија у првих седам месеци у паду за 1,4 одсто међугодишње упркос снажном расту од шест одсто у јулу, па се поставља питање да ли су толике стране инвестиције заиста толико добра ствар или Србији нешто недостаје.

У првој половини 2019. прилив страних инвестиција је 30 одсто већи него у првој половини прошле године и достигао је 1,93 милијарду евра. Према анализи Макроекономских анализа и трендова (МАТ), стране директне инвестиције су у првој половини године чак веће од домаћих, државних и приватних инвестиција.

„Удео инвестиција у основна средства у БДП-у је око 19,5 одсто и то је дубоко испод нивоа потребног за стабилан привредни раст. Да би се обезбедио тај раст треба најмање 25 одсто и толико су имале све земље у развоју које су изашле из те категорије. Стране директне инвестиције у првој половини године биле су веће од половине укупних бруто инвестиција у основна средства. То значи да су домаће инвестиције недовољне. Идеалан однос би био да стране директне инвестиције чине трећину укупних инвестиција, а да остатак долази из домаће штедње“, оценио је Стаменковић.

Уз то он је поставио питање и структуре тих СДИ с обзиром да имамо пад индустријске производње, док с друге стране имамо велики удео грађевинарства у бруто додатој вредности.

„Питање је у шта се улаже, који је квалитет тих инвестиција“, запитао се Стаменковић.

И Иван Николић, уредник МАТ-а, слаже се да стране директне инвестиције улазе у секторе са нижом додатом вредношћу и да то не решава наш проблем са привредним растом.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да не сумња у податке Фајненшел тајмса, али поставља се питање где иду те инвестиције.

„До 2009. године инвестиције су углавном ишле у услуге, финансије, трговину, транспорт и то је било лоше. Сада иду у индустрију, али било би одлично када би ишле у секторе са високим технолошким нивоом, где раде висококвалификовани људи, где се производе производи вишег нивоа прераде, а не компоненте и где су плате веће од просека, а не минималац плус 20 одсто какав је генерални договор за СДИ које долазе у Србију. С овим не можемо бити задовољни, али чињеница је и да не можемо да бирамо. Можемо да прихватимо овакве СДИ, а можемо и да их одбијемо па да имамо раст од један одсто годишње. Јер треба имати на уму да ми нисмо земља са солидном технолошком базом, у којој је велико поштовање закона, владавина права и ниска корупција“, поручује Савић додајући да долазак толиких СДИ није за потцењивање али не треба тиме ни посебно да се дичимо.

Проблем са инвестицијама налази се у ниској стопи штедње у Србији, од свега 11 до 12 одсто БДП-а. Економиста Млађен Ковачевић истиче да за разлику од Кинеза који су штедели и по 40 одсто БДП-а одакле су и произилазиле стопе раста од по 10 и више одсто, у Србији су људи спремни и да се задуже да би задржали ниво стандарда.

„Томе је допринео и прецењен динар који је учинио увозну робу јефтином. А ако нема штедње нема ни инвестиција. Право питање је да ли стране инвестиције обезбеђују дугорочан раст. Ја не знам да се нека земља усрећила тако што је све распродала, а ми када продамо РТБ Бор или Комерцијалну банку ми то књижимо као страну директну инвестицију, а то је у ствари дезинвестиција за нас. Ако би дошло до неке кризе, стране компаније би се понашале како њима одговара, а то би могло значити смањење производње у Србији. Опет кад нема домаћих инвестиција боље ишта него ништа“, напомиње Ковачевић додајући да нас висок прилив СДИ неће усрећити у дугом року.

Месечни подаци о БДП-у нису никакав показатељ

На питање новинара да прокоментарише изјаву председника да је у јулу БДП остварио раст од 4,4 одсто, Иван Николић уредник МАТ-а истакао је да статистика ради аналитичке процене раста на месечном нивоу, али да то није релевантно ни за кога и да нико не објављује статистику БДП-а на месечном нивоу.

Данас.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

  1. ni pile dzabe ne ceprka a kamo li neko ko u Srbiji nije utemeljen, kome je drazi svaki bosanski gurbet nego ceo Srbski narod. — ko to ne shvata nek pronadje snimak gde car uzurpator izjavljuje ,,ja ocu da budem blize narodu i sa narodom,, i slicna baljezganja tog tipa, pa nek to pogleda vise puta, pa ce videti i osetiti neiskrenost i prazninu tih reci, ma i podmuklost. — shvatice da pred sobom ima bezosecajnog i surovog sibicara i otimaca i tupana, a pracenjem izjava i ponasanja ovoga monstruma, da je to ona azdaja iz kraskih rupa izgmizala, koja zaista guta decu i bljuje vatru, iz narodnih prica i mitova. — jebe se njoj za tudja gnezda; svaka tica svome gnezdu leti, a azdaja voli svoje kraske rupe i vrleti.
    — azdaje nemaju iskustvo u radu, one na gotovo cekaju i otimaju. — neke djecu i djevice, neke, ako oces fabriku dje ces muda il zicu mrsiti, izvoli al moras najpre zrtvu dati, pa radi sta ti srce zeli. — i ako azdaje vole djecu i sterilne djevice, ipak je to kvarljiva roba, pa pare istu i gomilaju, malo ovdje, malo ondje, malo u londonu, et cetera. — ko ume da racunja; kolko fabrika, puta pozamasan deo investicija i to ti je to, sto reko onaj diskretni ekonomista i upravnik blagajne. — al paznja, ni taj sto dolazi i pare nosi iz svog dzepa ne daje a da nista ne dobija, po radnom mestu recimo, al usmen dogovor je svetinja, tako to radi naj opasnija, i od kalabrijske gora, mafija. — koji bre marsalovi kokosari, koji bre surcinci il zemunci, ovo su iz pakla dotumarali gurbeti, sam lucifer i svemirska policija, koja narod po autobusima i buvljim pijacama zastrasuje i vata. —
    ostaje nam samo da cekamo ,,Budjenje ranog Proleca,, al oce to i ono ,,Jahace magle,, … ,,srebrni magnum, srebrni metak, bam, bam, bam,, … sto reko veseli Bajaga.
    — ako ne znate ko je dobar, onda cu vam reci, Instriktori i Bajaga, mada i ako dobra jadranka jovanovic svojim glasom izdaje.

  2. u jednim novinama, citalac koji je sebe nazvao Zippo dao je sledeci komentar; ,, i u Srbiji predsednik ima samo ceremonijalnu ulogu, pa vidi sta radi! — nije mu ni Kim Il Sung ravan. ,,
    — jes vala, ja to isto mislim pa sam podrzo kolegu, sto se u ovim novinama ne radi;
    — ,, gosn upaljac, mislim da nema veceg vuka od vucica i predlozicu lis kupusa nekom magarcu sa molbom da beograd nazovemo vukoje-bina, / car vukoje i bina su nezamislivi jedno bezdrugog/, posto je ovo jedino poznato mesto u svetu gde vuk javno sve od reda. — problem je samo sa nasim naucnicima /akademicima/, nikako da prouce ovaj fenomen i izdaju zbornik radova. — a valjalo bi na blesica trgu podici visoki postament sa vukom na njemu sa podignutom nogom i fontanom sa natpisom uklesanim ili bronzanim ,, zahvalan narod,,.
    — evo ja predlozio i kampanju poveo, pa ajmo na vuka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!