Колика је цена управљања Железаром док имовину те фирме није преузео кинески Хестил? То је питање на које јавност још нема одговор, а почело је да се поставља тек пре неколико дана. Дотад је званични став био да је ХПК инжењеринг, фирма коју је влада Србије унајмила да управља Железаром, заправо добро радила.
Салдо руковођења професионалног менаџмента јавности би требало да буде познат. За сада, познато је само незадовољство власника – државе, оним ког су ангажовали. Ни Камараш не остаје дужан, каже да без његовог ангажовања, Железара не би преживела до доласка кинеског партнера.
“Те њихове дечачке свађе, дечачке, пошто су се много волели сви па се онда посвађали, па једни дурге оптужују…е сад ће да одговарају за те оптужбе. Немам никакав проблем са њим”, тако је мандатар Вучић прокоментарисао варнице на релазији Камараш-Министарство правде.
“Можемо се запитати шта се у међувремену десило са тим обртним капиталом, са оним што је затекла фирма ХПК у тренутку кад је преузела управљање. Какве су биле њене обавезе по питању очувања. Шта ће се десити са губицима који су настали. Да ли ће они који су неуспешно управљали Железаром сносити било какву одговорност и у крајњем случају да ли су добили накнаду за то што су производили губитке”, каже Златко Минић из Транспарентности.
Такође, и колико има истине у Камарашевим речима да је Железара пре његовог доласка плаћала сировину готово дупло скупље него што је могла. Али и да ли је Железара у претходном периоду могла да набавља сировине, и да пласира производе боље него што је то ХПК уговарао.
Пред продају Хестилу Железара била у минусу 285 милиона евра
Салдо можемо сводити и према ономе што није речено кад је ХПК долазио у Србију. Тада је најављено да ће компанија за пола године пословати у плусу. Уместо профита, 2015. завршена са губитком од 144 милиона евра, 39 одсто више него годину дана раније. Придружимо ли том губитку и оне раније, који још нису отписани, Железара је пред подају имовине кинеском партнеру била у минусу од око 285 милиона евра.
Од Хестила буџет је приходовао 46 милиона, а остатак од готово четврт милијарде пада на терет џепова грађана. Као и више стотина милиона субвенција којима је и раније држава одржавала Железару у животу.
Он је правдан лошим стањем на тржишту челика.
“Железара сама по себи има великих проблема. Има велике историјске губуитке. Од осамдесетих година не послује како треба. Цена челика на светском тржишту је заиста пала, али то су све ствари које професионални менаџмент јако добро знао када је дошао. То су ствари које је знала и влада Србије, каже економиста Љубодраг Савић.
Неспорно је да је Железара под Камарашом повећала производњу, иако је, испоставило се, прављење профита било ковање дрвеног гвожђа. Имовина, као и циљеви сад су у рукама кинеских власника. Што се државе тиче, ако буде како ЕУ правила налажу, челичана би требало да престане да буде терет грађана.
Извор: Војислав Стевановић, Н1
