Стајем уз бок с Вучићем, сиктер багро националистичка! Је л’ јасно?!

Драги Ацо, не замери што те ословљавам овако присно, знам да сам много грешио спрам тебе у прошлости, али кад видим колико си искрено забринут за наш народ и како се не штедиш у покушају да спасеш што више људи и имовине од ових грозних поплава, осећам да си ми некако близак, род најрођенији, ослонац, дика и понос.

Дакле, драги мој Ацо, хвала ти што нас штитиш. Ја ти све верујем. Признајем, сумњао сам у твоје херојство код Фекетића, кад оно, зимус “Снијег паде, друми западоше”, а ти оде, не мислећи на сопствену сигурност, да из сметова избављаш нејач. Знаш, некако ми је било сумњиво што у плитким ципелама и у капутићу крећеш у такву акцију. Гледајући жандармерију, војску, сајовце, па оне аматере из Горске службе спасавања, стекао сам утисак да људи којима је то посао, у ту сврху користе специјалну опрему, чизме, рукавице, кациге… али тада нисам знао да си ти спремнији и јачи од свих побројаних. Чудило ме је присуство ТВ камера баш у тренутку кад ти отимаш од сметова оно дете. Питао сам и себе и друге, колико ли си пре камера стигао у Фекетић и колико ли си после њиховог гашења још остао. Признајем, дакле – сумњичио сам те да прибављаш јефтине политичке поене у изборној кампањи.

Авај, како ли се љуто тад огреших. Сад тек разумем вапај Краљевића Марка “Јао мени до Бога милога, ђе погубих бољега од себе!” Разуверио си ме титанским држањем у овој катаклизми. Груну потоп, у праву си, библијских размера безмало, а тебе ето опет у најгорем виру. “Дошла Дрина од бријега до бријега”, избори минуше, а ти опет полете у помоћ јадном народу. Да није ове грозне несреће, мило би те било погледати, онако силног, одлучног, храброг и одговорног. Ту си ме убедио да си, не само сада, већ одувек, па и у Фекетићу, био искрен и уз народ кад је најтеже.

“Чиме?” запитаће се моји доскорашњи саборци из затуцаних, клерофашистичких кругова.

Свако ко је иједном одиграо баскет испред куће, зна да у плитким патикама, камоли салонским ципелама, може лакше да се искрене зглоб него погоди кош. Колико је онда тешко, у таквој обући стајати у подивљалој бујици? Ти знаш да је то невероватно, ван памети, речју – немогуће. А ти ниси глуп човек. Прича се да си, ономад, као пионир, покорио београдске шаховске вршњаке. Сви знамо да такав шахиста може бити све, сем глупав. Дакле, и теби је јасно да су призори с телевизије која се увек затекне баш на месту, с кога ти, излетнички обучен, спасаваш децу од беса природе, док жандармерија стоји уредно постројена, потпуно невероватни. Сигурно знаш да то само луд и заљубљен неће исмевати, а ти не би, свесно, допустио да ти се смеју по пијацама и кафанама. Зар не, Ацо?

Надаље, да је то лаж, ти не би био само лош лажов и глупсон светске класе, већ и опасано луд човек. Психопата или социопата, не знам који је стручни израз прикладнији. Зли језици кажу, љуто те је заболело што си, ономад, у Фекетићу, проваљен како глумиш командоса, па си чекао (и нажалост дочекао?) прилику да покажеш како спасаваш унесрећене и кад нису избори. Даље, те барабе, ксенофоби, русофили, мантијаши, евроазијци, простаци и глупаци кажу да си намерно користио, тј. ниси користио заштитну опрему како би показао да је то твој манир, а не режија. Хтео си, веле они, да покажеш како пред призором страве и несреће, кад туђа срца инстинктивно задрхте, твоје лавовски рикне и понесе те у коштац с невољом. Додуше, они мисле да је све то фол, док ја схватам да је сушта истина. Ти си лав с МГМ-ових шпица, који најављује авантуре Џона Вејна и Берта Ланкестера.

Шта Леонид ‘оће и Сцевола,

Када Вучић стане на поприште!

***

Вучићева да не би бријега,

Подивљала Сава све потопи!

Ни Херкул, ни Тристан, ни Обилић, него Алек! Е, што ниси раније рођен, Ацо! Не би Мурат мицао из Анадолије. Како би се Његош расписао, да је твоје очи сагледао! Ја сад тек видим да си ти наша нада у спас из елементарне непогоде коју називамо српска збиља. Ти ћеш нас избавити из бујице неодговорне независности и предати у сигурне и чврсте руке ММФ-ове жандармерије.

А за зле језике, баш те брига. Завиде ти на твоје успјехе. Ма још само мало да издржиш, да не сустанеш, Ацо, овако те молим! Онда ћеш ти направити бољи народ, који зна да слуша, да поштује, да воли власт! С политичарима и генералима си већ успео. Како си им само одржао буквицу. Ни реч да нисам чуо! Тишина! Је л’ јасно!

То, Вучићу! Ма шта Вучићу – Вучино моја! Тако Муса дере јарца. Је л’ јасно?! Хапси, туци, удри милицијо моја! Гвоздена песнице Алекизма!

Је си видео како муцају, грцају, трну, сричу кад ти подвикнеш? Разуларила се марва, мисле могу како хоће. Њих су по функцијама и положајима за све припремали – само нису за тебе!

Ти си послат, побратиме Ацо, да уредбу видиш како стоји, министрима да прегледаш зубе, да острижеш ђе је предугачко, да одлијеш ђе је препунано, да се ружа у трн не изгуби, да тајкунчић који не занесе, свог профита ван џепића твога.

Све то радиш искрено. Није фол, није монтажа. Блентави Илија Чворовић каже “У овом послу ништа није онако како изгледа, све је управо другачије”. Он то каже, јер је полудео од патриотизма, па му се привиђају шпијуни, а у ствари он прати и прогони људе. Тако и с тобом, садашње патриоте сумњиче те да је све управо обрнуто од онога што радиш, а да је то представа за јавност.

Ми који смо европски освешћени, знамо да нису у праву и да си ти наш месија.

Ето, праштај за оно раније, рачунам, важно је да сам коначно прогледао. Кад и обични новозаветни отац прима блудног сина, рачунам, ти ћеш, тако племенит какав јеси, сигурно имати разумевања за мој случај и обасјати ме својим брижним погледом. Зови ме, молим те, кад идући пут кренеш у акцију. Ако се, поново, сасвим непланирано нађу неке камере тамо, не мари, игнорисаћемо их, јер нам је на срцу народ, а не слава.

До скорог виђења, на терену, замишљајући тај узвишени тренутак сусрета с тобом, салутирам и громко отпоздрављам – Јасно!

***

Остоја Симетић

Српски Културни Клуб