Стандард: И тањир на рецку

Свако поређење Србије и земаља у окружењу показује да нам је стандард убедљиво најгори. Породице се „крпе” уз помоћ пензија, почека, кредита, “минуса” и одрицања свега

Сваки покушај да се поредимо са комшијама завршава се закључком да већина у Србији живи знатно лошије. Код нас, најбрже расту цене, а најспорије – плате. Без посла је скоро четвртина радно способних. Међу онима који раде, свега петини плата леже редовно, толико их прима са месец дана закашњења, а остали је чекају још дуже. Просечна српска породица преживљава уз помоћ пензије, одложеног плаћања, дозвољеног “минуса”, кредитних картица, избегавања рачуна и одрицања од свега што и подсећа на луксуз. Живимо од данас до сутра.

Раст цена хране је најмање дупло већи него код комшија. Од маја 2012. до маја 2013. године у Србији су намирнице поскупеле 12,9 одсто, у Хрватској и Црној Гори 6,5 одсто, у Македонији 5,3 одсто, у Словенији 3,3 одсто, а у Босни и Херцеговини свега 0,1 одсто.

Плате, међутим, нису пратиле ценовнике. Србија са просеком од око 367 евра и даље је при дну табеле. Од нас, међу бившим југословенским републикама, мање зарађују једино грађани Македоније – 342 евра у просеку. Рекордери су и даље Словенци – близу 1.000 евра. Хрватски просек се креће око 730 евра, у Црној Гори је 480, а Босни и Херцеговини 421 евро. Тако макар показују подаци статистичких завода.

У ДОЗВОЉЕНОМ МИНУСУ У СРБИЈИ 4,5 милиона грађана има текући рачун. Сви они заједно су у дозвољеном минусу од чак 46,16 милијарди динара. У просеку по 10.192 динара сваки. За само пет месеци износ дозвољеног минуса је повећан за око 700 милиона динара. Недозвољени “минус” користи 270.498 текућих рачуна. У односу на почетак године, више их је за око 17.000. У “црвеном” су укупно 3,87 милијарди динара. У просеку 14.336 динара свако.
– И супругу и мени касни плата – каже Београђанка Марија Р. – Кад коначно легне, ја сам у толиким дуговима да немам шта ни да подигнем. Дешава се да и после уплате будем у недозвољеном минусу. Нема те математике која може да уклопи трошкове у примања која су годинама иста. Пуштам чекова не неколико месеци одложено, рачуне које не морам, не плаћам. Касним са отплатом кредита и данима морам да се правдам банкарима који ме опомињу. Преживљавамо уз помоћ родитеља, а они су пензионери и имају мања примања.

Колика је беспарица међу грађанима показују и готово празне корпе у трговинама. Промет континуирано пада. Током последњих годину дана пазари у радњама су по званичним подацима, “смршали” за десет одсто, а просечни рачун у Србији износи свега 365 динара. Многобројни трговци, међутим, невољно признају да им је каса и за трећину “сиромашнија”.

– Куповна моћ грађана Србије је сигурно за 30 одсто мања него пре почетка кризе – каже Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Београда. – Толики је и пад промета код многобројне прехрамбене робе. И поред тога цене расту и то брже него у региону. То је могуће зато што ми немамо развијену конкуренцију.

Данас просечна породица у Србији преживљава помоћу “трикова”. Чекајући плату која најчешће касни, сналазе се на разне начине. Нико не воли да се задужује, али већина домаћинстава управо живи од једне до друге позајмице. Тако плаћају и храну, одмор, заостале рачуне, рате кредита…

– Велики број грађана се задужује да би покрили чак и најосновније потребе – каже економиста Владана Хамовић, научни саветник. – Купује се на почек, прате све акције, користимо краткорочне кредите, само да бисмо премостили немаштину. Не можемо се надати повећању плата и пензија, а наша примања вреде све мање. И пре него што стигне, тешко зарађени новац је одавно потрошен. Купујемо искључиво само нејнеопходније и то углавном храну, најчешће најјефтинију и најмање квалитетну. Све то утиче на здравље људи. Недавно истраживање у Немачкој показало је да су у свету људи просечно радно способни до 65. године живота, када им се јављају већи здравствени проблеми. Код нас је граница 50 година, што је последица стреса, немаштине и лоше исхране.

Животни стандард се најбоље види у – тањиру. А статистички подаци показују да грађани Србије заостају за светом и по количинама и по квалитету. Светски просек за унос калорија је 2.800 дневно, а у Србији је он премашен за свега 23 калорије. Становници развијених земља просечно поједу и попију у вредности од 3.600 калорија.

– Према подацима ФАО, а они говоре о потрошњи намирница,Срби су рекордери у конзумирању изнутрица, најјефтиније категорије меса – каже економиста Мирослав Здравковић, уредник “Макроекономије”. – У просеку дневно поједемо 21 грам јагњећих и других црева. Најмање једемо јаја, свега 14 грама. Пасуљ од нас више једу само у Босни и Херцеговини. Ми у просеку 14 грама дневно, а они 14,8 грама. Срби зато више од других једу грашак – 11 грама. Ниче би рекао да је немачка филозофија тешка због хране којом се Немци хране. Ми, срећом, нисмо ни бројни ни филозофски настројени као Немци, иначе бисмо били лидери у нихилистичким филозофијама. Од пасуља и грашка, наравно.

ШТА ДРУГИ ЈЕДУ

ПРЕМА подацима о потрошњи хране, Јапанци највише једу рибу – 155 грама дневно. Французи ни у чему не претерују, баш као ни Италијани.

– Исто важи и за Хрвате, Македонце, Словенце, и Румуне. Леп и умерен живот – каже Мирослав Здравковић, уредник портала “Макроекономија”.

– Американци највише једу меса, 329 грама дневно, али и шећера и слаткиша – 176 грама. Руси су рекордери у уносу кромпира, 312 грама, а ни у чему не оскудевају. Немци највише уносе алкохолна пића. Бугари су прилични дијеталци. Најмање конзумирају храну уопште, а посебно мало уносе поврће.

У потрошњи меса у ЕУ доминира свињско месо са годишњим просеком од 45,3 килограма, затим живинско 23 килограма, говеђе, јунеће и телеће се потроши 16,9 килограма, а јагњеће три килограма по становнику.

Економски аналитичари, иначе указују да, што је земља сиромашнија више троши на храну и њеним грађанима остаје врло мало за неке крупније ствари. А на луксузну робу, или пак издатке за културу и образовање углавном не могу ни да помишљају .

Новости