Стање у медијском сектору у Србији у прошлој години најлошије је оцењено у односу на последњих 15 година према Индексу одрживости медија (МСИ) у коме се оцењују слобода говора, професионални стандарди, транспарентност извора, економска самодовољност и рад медијских институција.
– Што се тиче слободе говора, прошле године новинари су били изложени притисцима, претњама, физичким нападима, омаловажавању уз благе реакције правосудног система… Упркос законима, уредничка независност и аутономија јавних сервиса није осигурана. Слобода говора је угрожена упркос уставној и законској заштити – рекао је аутор годишњег извештаја МСИ Горан Цетинић на конференцији за новинаре.
Све мање истраживачког новинарства
Цетинић је навео и да је извештавање све мање објективно и све мање базирано на истраживању и да у медијима превладавају таблоидни садржаји.
– Професионално извештавање је на најниженем нивоу у последњих 20 година. Што се тиче етичких стандарда у 2015. години у штампаним медијима у просеку су дневно етички стандарди нарушавани бар десет пута – казао је Цетинић.
Он је казао да у медијима има мало аналитичких истраживачких текстова и да политичари често намећу теме.
Униформисаност вести, превише медија
– Плуралност извора има опадајћи тренд. Главни проблем је садржај вести. Често се копирају вести и често је нелегално коришчење извора због чега се губи плурализам медијског садржаја. Имамо униформност вести. За поједине теме, које медији избегавају су друштвене мреже постале извор информисања – навео је Цетинић.
Он је додао да је присутан и пад економског пословања медија и да је главни разлог то што постоји 1.600 регистрованих медија на 7, 5 милиона људи.
– На 4.500 људи долази један медиј што је апсурдно. Неодрживост је очигледна. То је као да у једној улици имате хиљаду апотека. Поред тога што их има много, медији су суочени и са сужавањем тржишта оглашавања – казао је Цетинић.
Стање све горе
Директор и главни уредник агенције Фонет Зоран Секулић казао је да му се чини да стање у новинарству и медијима постаје све горе упркос чињеници да се одржавају бројне дебате о медијима и новинарству.
– Пораст броја медија нам говори да се у Србији медији не оснивају због медијског посла и пословних интереса у медијској сфери, већ због интереса који са медијима немају много везе већ вероватно као параван за неку врсту нетранспарентног финансирања и служењу интересима који нису јавни – казао је Секулић.
Он је рекао да на лоше стање у медијима утичу и “интерни разлози”.
– Имамо све ово време континуиран пад квалитета новинарских вештина и знања, не само новинарских већ и уредничких. Претежно имамо медије који не раде у јавном интересу, већ медије који раде у интересу политичких и финансијских центара који су на вези са власницима и уредницима – рекао је Секулић.
Држава да се повуче из медија
Секулић казао је да процес повлачења државе из медија у великој мери није завршен или је у неким случајевима изведен нетранспарентно, закаснело, као и да је злоупотребљен.
– Неки од медија очигледно и даље постоје захваљујући нечијој политичкој вољи, а за њихов рад не постоји више никакво законско упориште – казао је он.
Кршење новинарског кодекса у порасту
Јадранка Јелинчић из Фондације за отворено друштво сугерисала је да би решење за лоше стање у медијима требало потражити у “хоризонталном и вертикалном повезивању медијске индустрије”.
Новинарка и представница Савета за штампу Тамара Скроза говорила је о порасту кршењу новинарског кодекса у штампаним медијима.
Према њеним речима, од марта ове године уместо од 300 до 400 прекршаја кодекса месечно сада имамо 500 до 600.
Није овако само у Србији
Гордана Јанковић из ОЕБС казала је да криза у медијима није својствена само Србији.
Она је рекла да је чињеница да владавина права у медијима није поштована и да се чак ни добра законска решења не поштују.
– Јавни новац није ту да би се обезбедило преживљавање медија на сваки могући начин, већ да се заштити део везан за јавни интерес и за информисање у одредјеној области – казала је она.
Бета
