Станове које отму извршитељи купују чланови њихових породица и пријатељи!

Питање ко купује станове које одузму извршитељи се увек намеће када у медијима чујемо да је нечији стан продат на аукцији коју је спровео јавни извршитељ. Домови људи су често предмет продаје када се наплаћује неко потраживање, и то се по правилу ради на јавним аукцијама. Ипак, иако су аукције јавне стиче се утисак да немају баш сви информације о томе и да није лако сазнати где и када можете купити стан, некада и за трећину цене.

Ово питање се вратило у фокус када је пре неколико дана исељена породица Аксентијевић из свог дома, због дуга „у швајцарцима”. Њихов стан је на аукцији купио син функционерке Kоморе јавних извршитеља, која је и сама јавни извршитељ. Она је поводом тог случаја изјавила да чак лично познаје колегу који је организовао аукцију, али да то није утицало на сам процес и да је њен син оглас видео на сајту „Добош“.

Аксентијевићи истичу три проблема која се тичу саме продаје. Први је тај да су Дејан и Снежана били корисници тог уговора, а да се само Дејан водио као дужник. По томе је Снежана имала право прече куповине и морало јој је бити понуђено да откупи стан.

Други проблем је што је поверилац, Адико банка, уплатио предујам након неколико месеци, а законски рок је 8 дана од пријема закључка.

Трећа спорна ствар коју наводе Аксентијевићи је што су они отплатили 87.000 од 103.000 евра дуга и да је извршитељ морао да покуша да дуг наплати на други начин, на пример оптерећењем плате, пре него што се одлучи да прода стан.

Свима је већ познат случај Бранке Хаватми и њеног стана, који је на аукцији продат за 26.000 евра, иако је дуг био 6.000, а стан процењен на 90.000 евра.

Бранка је много пута истицала да је њен стан продат на аукцији која се одиграла у неком локалу у селу Бечмен, код Сурчина, где је било пет понуђача, али је само један дао понуду. Тај једини заинтересовани купац је била адвокатска канцеларија.

Породица Шаулић из Новог Сада је остала без стана у Сремској Митровици, а затим и без стана у Новом Саду јер прва продаја није била довољна да се наплати дуг. Станови су продати због приватног дуга, а особа којој су дуговали новац се појавила на аукцији као купац обе некретнине.

Имамо и неколико примера када су активисти или организације које се баве овом проблематиком покушали да учествују у јавним аукцијама, као јавност, али су у томе спречени. Тако је полиција блокирала зграду извршитеља када су активисти Kрова над главом покушали да присуствују продаји дома породице Узелац.

Полиција се померила када им је предочено да мора постојати акт којим се јавност искључује из поступка, али приватно обезбеђење и даље није дозвољавало улаз.

Из Kоморе јавних извршитеља истичу да су аукције јавне и да се све ради по закону, али се у јавности стекао утисак да су јавне аукције врло често резервисане за узак круг људи, па тако често имамо примере да рођаци извршитеља или колеге правници често долазе у позицију да баш они купе нечији дом на јавној аукцији.

Савет за борбу против корупције је поднео детаљан извештај поводом рада јавних извршитеља са посебним освртом на начело транспарентности. Kонстатовано је да је Савет утврдио „да извршитељи поступак често воде тајно, без присуства јавности, уз присуство великог броја приватних телохранитеља у обезбеђењу.“

(извор: новаекономија.рс)