Старци у Србији умиру од глади и самоће

Срби су после Бугара најнезадовољнији народ у Европи. Према најновијим истраживањима Европског завода за статитистику (Евростата), ова два балканска народа предњаче у свом осећању да воде лош и тежак живот. Да се у земљи транзиције каква је Србија тешко живи, више од статистике говоре све чешћи трагични случајеви о преминулим старим и болесним особама за које шира заједница сазна тек кад комшије њихова тела пронађу у полураспаднутом стању.

Тако је свој живот окончао брачни пар Милобратовић пореклом из Хрватске који су, највероватније после рата 90-их, покушали да се скрасе у Београду. У српској двомилионској престоници, међутим, затекла их је смрт која је заслужила насловнице домаћих новина, али и медија из региона: “Брачни пар преминуо од глади”!

Испоставиће се да ако су захваљујући пензији и имали новца за најнужније намирнице за преживљавање, због тешког здравственог стања нису били у стању да сами себи купе храну.

Супруг Никола (67) боловао је од мултипле склерозе и био је непокретан, а несрећна жена Спасена (68) тешко се кретала, ноге су јој биле умотане у завоје и, мада се још чекају налази обдукције, процена је да је пала у малом, адаптираном стану и да није имао ко да је подигне.

Наставак можете сами да замислите. Двоје непокретних људи, у чији дом нико не свраћа, умире од глади! У ширем центру Београда, у улици Недељка Чабриновића, на Чукарици.

Бранка Мрваљевић, потпредседница невладине организације ХуманС која се бави бригом о старима, у овом случају види највише одговорности локалних власти.

– Основну грешку сноси локална самоуправа и недопустиво је да њихове социјалне службе нису имали податке о тим несрећним људима – каже саговорница “Вести”.

Организација попут ХуманС се управо због све чешћих случајева осиромашења и усамљености старих људи и бави овом најугроженијом категоријом у српском друштву. Да су волонтери сличних НВО неопходни и спас за многе старе суграђане, говори и трагичан крај брачног пара Милобратовић.

Социолог Слободан Вуковић каже да је овај случај само приказ моралног пада целог друштва у коме смо престали да маримо једни за друге.

– Окренули смо се своме јаду, свако води своју бригу. У земљи у којој је привреда уништена и у којој посла нема, завладала је општа друштвена апатија. Нема хуманости и нема емпатије, а што је најгоре, крај таквог стања се не види – оцењује Вуковић.

Полиција навикла на трагедију

Да отуђеност уме да боли и после смрти, говори и изјава комшија несрећног брачног пара из Хрватске. Наиме, како преноси београдска штампа, за њих се нико осим новинара протеклих дана није распитивао, док је полиција, ваљда већ навикнута на свакакве призоре из српске транзиције, пословично одговорила једној комшиници која се чудила што улазе у стан без маски, иако се осећао неосносан смрад, само узвратила: “Па ми овакве случајеве виђамо сваки дан, за нас је то већ постала рутина.”

Испод Срба само Бугари

У анализи осам фактора који утичу на квалитет живота, Евростат наводи да су Срби најмање задовољни финансијском ситуацијом, коју су оценили са 4,0 поена на скали од нула до 10, при чему нула значи апсолутно незадовољство, а 10 потпуно задовољство. Домаћи социолози додају да би и одсуство емпатије и солидарности могло да буде у врху на овој недостајућој листи.

Поред тога, грађани Србије су незадовољни и животним окружењем (5,0 поена), док је укупно задовољство квалитетом живота оцењено са 4,9 поена, за једно место испред Бугара чија је оцена најнижа, 4,8 поена.

Ј. Арсеновић – Вести

фото: А. Чукић