Београд – Васкрс, или данас одомаћен назив, Ускрс, највећи је и најзначајнији хришћански празник. Тог дана је, према предању, Исус Христос, васкрснувши из мртвих, победио смрт и грех који су царовали људима. Христовом васкрсењу претходи недеља Христових страдања – Страсна седмица.
Због своје важности, сви дани Страсне седмице називају се Великим. Ове недеље црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља, а на Велики петак пожељно је ништа не јести.
Велика среда – митолошко предање
Црква и верни народ сећају се овога дана жене грешнице која је излила мирисно уље (миро) на ноге Спаситељеве, припремајући га за погреб. Такође, црква нас подсећа и на издају Јудину. Увелико је у току велика недеља, па се и сви дани у њој називају велики дани, јер се ближи највећи хришћански празник Ускрс. Некад су се почетком ове седмице журно завршавали сви послови, да би празник над празницима, како су у цркви називали Васкрс, могао да се прослави што достојније.
Седмица у којој се ништа не ради
Велика среда је последњи пуни радни дан у овој седмици, у којој се одржава и најстрожи пост. Целе велике седмице жене нису ништа радиле у руке, нарочито пазећи да ништа људима и деци тад не шију. Сточари су на Велику среду настојали да тако намире стоку и опскрбе је храном да не морају у празничним данима који следе да јој прилазе и старају се о њој. И радна или вучна стока, када се на овај дан испрегне или искошка, мировала је и пландовала пуних седам дана, све до празног или светлог четвртка по Васкрсу.
Обичаји у неготинском крају
У Неготинској Крајини су на велику среду брали буријан (аптику), строго пазећи да од брања па надаље не додирне земљу, доносили кући и остављали да преноћи окачен пред кућом, а сутрадан га палили пред својим двориштима. Део овако узбраног буријана су одвајали да га потом паложе и сажежу на гробљу. Веровало се да је ово заштита од вештица. Буријан је биљка позната још из прасловенске заједнице, а у народној медицини је нашао вишеструку примену. Његов корен, лишће и плод (бобице) се употребљавају као лек против више обољења, а особито се верује у његову магијску моћ.
У Лесковачкој Морави данас се боје јаја
Понегде, као у Лесковачкој Морави, на Велику среду почињу да боје (масте) ускршња јаја. Прво обојено јаје се назива измамак. Бојено је уз бајање и сматрано је лековитим, а чувано је и ради заштите од града (леда). Понеко је нарочито чувао измамак и прва два јајета обојена после њега. Веровало се да та три јајета могу да се очувају без кварења три године.
Вести
