Стари Савски мост у Београду биће срушен. Са њим у воду падају и све оне идеје које смо претходних месеци слушали – да ће нова конструкција бити подигнута на постојећим стубовима и да ће у панорами Београда бити сачуван препознатљив метални лук. Његово очување било је услов градског Завода за заштиту споменика културе, наведено је у документацији када је у фебруару расписан архитектонски конкурс за реконструкцију Старог савског моста. Тада је било јасно на основу пажљивог читања документације да се од учесника тражи да понуде потпуно нову конструкцију, али нико од званичника није јавно рекао да то значи да ће се мост рушити. То је сада увело забуну у јавности, која негодује због уклањања вишедеценијског симбола престонице.
Аргументи које Милутин Фолић, градски урбаниста и председник жирија, наводи у прилог рушењу су да мост мора да има већи размак између стубова зато што је Сава међународни речни коридор. Стубови су, каже, фундирани на дрвеним шиповима и мост је дотрајао.
За разлику од раније изјаве да ће се лук сачувати, јуче је за наш лист рекао да је то само препорука Завода.
– Лепо би било да остане, али како ће мост изгледати зависи од учесника конкурса. Он мора да има пешачку и бициклистичку стазу, по две траке за аутомобиле у оба смера и по траку за шински саобраћај. Његова изградња растеретиће Бранков мост и „Газелу”, односно транзитни саобраћај у центру града биће смањен за 11 одсто када се у његовом продужетку изгради тунел од Економског факултета до Булевара деспота Стефана – објашњава Фолић.
Какав ће бити нови мост сазнаћемо 15. јуна, када морају да буду обелодањени резултати конкурса који се предајом радова данас завршава.
Аргументи градских челника неодрживи су за Љубу Костића, грађевинског инжењера, који је, између осталог, учествовао у изградњи два моста на Дрини – Павловића ћуприје и Моста слободе у Фочи, који је срушио НАТО. За Костића Стари савски мост није проблематичан за пловидбу бродова јер они и сада пролазе испод њега.
– То ми све личи на оно када су градске власти пошто-пото хтеле да направе скупи и неекономични мост са једним стубом на Ади. Тада су надлежни тврдили да би стубови у реци ометали пловидбу, а убрзо их је демантовао мост Земун – Борча са осам стубова у реци. Савски није једини са стубовима, њих има и Остружнички и онај у Обреновцу. Значи, тај аргумент не може да прође – указује Костић напомињући да основ немају ни наводи да су дрвени шипови дотрајали.
– Венеција је на дрвеним шиповима, па је л’ она дотрајала? Није. Храстови стубови, односно дрвени шипови који су дуго у води, заштићени су и могу вечно да трају. Постоји и технологија за ојачавање стубова. Није то никаква мудрост – каже Костић.
Он тврди да је предност то што је Стари савски мост челични јер је, за разлику од бетонских, захвалнији за проширење. Бранков мост, напомиње, чине две независне конструкције и то би могло да буде примењено и на Старом савском. Додавање трака на принципу висећег моста пракса је и у Лондону. Костић сматра да Стари савски, због историјског значаја, треба сачувати. За Бранислава Јовина, урбанисту, он нема велику вредност, али би могао, каже, да постане пешачки мост. Јовин тврди да нови мост са већим капацитетом на тој позицији неће растеретити саобраћај све док престоница не добије метро.
– Треба подићи мост 50 метара узводно у наставку Немањине улице. За њега већ постоје пројекти, а његову изградњу је стопирало бомбардовање. Он је пројектован тако да има по три траке по смеру, а унутар конструкције пролазе шине за метро – истиче Јовин.
Он и Костић сагласни су у томе да градске власти треба да престану да се надмећу у скупим градитељским подухватима, већ да рационалније троше новац из буџета.
– Високе Дечане правили смо када смо били на врхунцу економске и војне моћи. Али, у време кризе, Карађорђе је градио цркве брвнаре. Наши преци су знали да се прилагоде времену, али ми нисмо томе дорасли. Реконструкцијама треба да покажемо да умемо да чувамо новац. политичари не воле да отварају такозване крпљене мостове, као што ни дама не жели да шета у старој хаљини – закључује Костић.
Мали: Мост на два нивоа са луком
Забуна око тога да ли ће лук бити сачуван настала је и због тога што је минуле јесени градоначелник Синиша Мали више пута наглашавао да ће он бити исечен и подигнут на спратни део новог моста, до кога ће се долазити степеницама. Како је месецима уверавао Мали, на горњем делу моста биће посађено зеленило и урађени разноврсни садржаји за пешаке по узору на Мост природе у Техерану.
Немци га подигли, Зарић сачувао
Стари савски мост поставили су Немци после рушења Моста краља Александра Првог (на његовим стубовима данас је Бранков), који је страдао у априлском бомбардовању 1941. године. Пројектовала га је и 1942. изградила немачка фирма „C. H. Jucho” из Дортмунда. Првобитно је требало да премости Тису код Жабља, али су Немци променили план.
Зелена лучна саобраћајница са осам стубова, која је данас симбол Београда, у току окупације носила је назив „Принц Еуген”, а после рата прозван је Немачки мост. Од нацистичког минирања 1944. спасао га је учитељ Миладин Зарић. На мосту дужине око 400 метара шине су постављене осамдесетих година 20. века. Последња реконструкција била је 2008. године. Пре три године Удружење „Имамо план” предложило је Скупштини града да мост понесе име Миладина Зарића због његовог херојског чина. Почетком године надлежна комисија није прихватила нити одбила предлог тог удружења.
Аутор: Дејан Алексић и Далиборка Мучибабић, Политика.рс
Фото Д. Јевремовић
