Живот руских сељака је био тежак – зима хладна као у Вестеросу, а лето вруће као у Бравосу. Лети је рад у пољу био исцрпљујући, а у близини није било кафеа, нити се ту негде на ћошку продавала домаћа лимунада или мирисни смути од банане и јагода. Због тога су Словени морали да импровизују и праве разне освежавајуће напитке од онога што им је природа нудила.
1. Квас
Извор: Legion Media
Квас је сасвим прихватљива алтернатива пиву. Словени су пили квас од ражи и јечма, и то у свако доба дана, за време рада, па чак и у току поста. Квас је био један од главних специјалитета руске кухиње на свакој трпези – од сеоске до краљевске.
Словени су га често пили са младим луком и црним хлебом за вечеру, а квас од воћа или јагодастих плодова им је био као дезерт. Постоји чак и посебна врста кваса – кисели шчи. То није чорба, него газирани напитак од ражаног слада.
Није много тешко направити домаћи квас. Само потопите препечене коцкице црног хлеба у кључалу воду и оставите их 4 сата, а затим додајте шећер, квасац и листиће нане. На крају квас треба да се укисели.
2. Морс
Извор: Legion Media
Овај напитак од бобичастих плодова је већ био популаран у доба када је у средњевековној Русији написан Домострој [упутство за вођење домаћинства из 16. века]. Морс је прављен од кљукве, боровнице, малине и рибизле, или од вишања.
Ако хоћете да направите морс, процедите сок од свежих бобичастих плодова кроз сито, а затим скувајте преостале делове воћа са шећером. Скувану смешу додајте у морс. Без конзерванса може да стоји недељу дана на прохладном месту.
3. Сок од бруснице
Извор: Legion Media
Овај сок је у гостима код Татјане пио Евгеније Оњегин, најпознатији Пушкинов јунак. Сок од бруснице се прави лакше него морс.
Одаберите лепе плодове бруснице и уклоните листиће и петељке. Потопите их у воду и оставите 7-10 дана на прохладном месту. Затим процедите воду, додајте мало шећера или меда, и напуните флаше. Брусницу која вам је остала можете искористити да направите морс.
4. Кисељ
Извор: Legion Media
Традиционални руски кисељ је прављен од овса и лети је сервиран хладан као главно јело. Овсени кисељ је прављен са овсеним брашном и куван у руској пећи. Данашња варијанта кисеља се појавила почетком 19. века и постала популарна у аристократским круговима. У совјетско време је прављен суви кисељ који се лако растварао у топлој води, а затим подгревао. Деца су волела кисељ и често нису чекала да се раствори и подгреје, него су га жвакала и уживала у укусу воћа.
Ви можете да направите домаћи кисељ од било којих бобичастих плодова или воћа. Само додајте кашику скроба (од кромпира или кукуруза) или шећера док га кувате.
5. Компот
Извор: Legion Media
Компот су Руси пили само о празнику, а не сваки дан као морс. Кували су га од сушених јабука, крушака или шљива. Компот је у добро затвореној посуди могао да стоји месецима, тако да је то био и начин конзервирања преосталих плодова.
Почастите сами себе компотом – узимите сушено воће, потопите у воду, додајте шећер и пустите да смеша проври, а затим кувајте 20 минута и на крају охладите.
6. Сита
Извор: Vostock-Photo
Древни Словени су пили ситу док се није појавио чај. Хладили су је пре конзумирања што јој је придавало специфичан укус.
Обично је сита прављена од меда, који је најпре растваран у топлој води, затим је цеђен и на крају хлађен. Додавани су и зачини попут каранфилића и цимета.
7. Простокваша
Извор: Vostock-Photo
Млеко је у средњевековној Русији коришћено у свим облицима. Чак и ускисло млеко је имало примену у руској кухињи. Руси су га додавали у палачинке и користили за прављење сира, или су га кували и од њега правили простоквашу.
Простокваша се лако прави. Оставите посуду са домаћим крављим млеком да преноћи на топлом месту, и ујутру ћете добити изванредну простоквашу.
У савременим условима можете додати кашичицу киселог млека у обично млеко и оставити да преноћи на топлом месту, али се сматра да то није аутентична простокваша, тако да се она можда неће допасти љубитељима историјске веродостојности .
Александра Кравченко,
Руска реч, Восток.рс
