Републички завод за статистику саопштио је податке о приходима и издацима грађана, индустријској производњи, увозу, извозу…
У објављеним подацима навиди се да је стопа сиромаштва у Србији 25,5 одсто, односно да је четвртина грађана у ризику да постане сиромашна. Према подацима РЗС, стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености у 2016. години износила је 38,7 одсто.
Ризицима од сиромаштва најизложенији су млади од 18 до 24 године (32,7 одсто), затим млађи од 18 година (30,2 одсто), док најнижу стопу ризика од сиромашва има популација старија од 65 година (19,1 одсто).
Највећу стопу ризика од сиромаштва имају особе које живе у домаћинствима која чине двоје одраслих с троје или више издржаване деце (49,8 одсто) и особе млађе од 65 година које чине једночлана домаћинства (40,1 одсто).
За основно фали 10 евра
Просечни месечни приходи домаћинстава у Србији у новцу и натури у 2016. износили су 59.624 динара (480 евра) и у односу на претходну годину номинално су виши за 3,1 одсто. Издаци за личну потрошњу домаћинстава износили су 60.720 динара (490 евра) и у односу на 2015. виши су минимално за 2,8 одсто.
У личној потрошњи домаћинстава највећи издаци су за храну и безалкохолна пића (34,9 одсто) и становање, воду, електричну енергију, гас и остала горива (16,7 одсто). Следе издаци за транспорт ( 9,3 одсто), за остале личне предмете и остале услуге (5,9 одсто), за комуникације (5,3 одсто), за рекреацију и културу (5,2 одсто), за одећу и обућу (5,2 одсто), за алкохолна пића и дуван (4,6 одсто).
Кад је реч о радном статусу, ризику од сиромаштва најизложенији су пунолетни незапослени грађани (48 одсто), док је најнижа стопа ризика од сиромаштва код запослених код послодавца (девет одсто).
Око трећине самозапослених је у ризику од сиромаштва, док је око 15,4 одсто пензионера изложено том ризику.
Анкета о приходима и условима живота спроведена је четврти пут на територији Србије од маја до јула 2016. У анкети директним интервјуима учествовало је 5.554 домаћинства, односно 15.057 особа старијих од 16 година.
Индустријска производња у Србији у фебруару ове године мања је за 1,7 одсто него у фебруару 2016, а у односу на прошлогодишњи просек пад је 8,2 одсто. У прва два месеца 2017. индустријска производња је у поређењу с истим периодом прошле године већа за 0,7 одсто. Посматрано по секторима, у јануару и фебруару је прерађивачка индустрија имала раст од 5,5 одсто, док је у рударству пад био 2,9 одсто, а у снабдевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији пад је износио 9,8 одсто.
Увоз већи од извоза
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у јануару и фебруару ове године износила је 5,1 милијарду долара, што је пораст од 6,7 одсто у односу на исти период претходне године, саопштио је Републички завод за статистику.
У еврима је спољнотрговинска размена 4,8 милијарди евра, што је за 10,3 одсто више него у истом периоду прошле године.
Из Србије је у прва два месеца ове године извезена роба у вредности две милијарде евра, што је 8,5 одсто више него у истом периоду 2016. године, док је увоз робе имао вредност од 2,7 милијарди евра што представља повећање од 11,7 одсто.
Дефицит износи 642 милиона евра, што је повећање од 23,7 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
У извозу су главни спољнотрговински партнери Србије били Италија (350,8 милиона долара), Немачка (297,3 милиона долара), БиХ (162 милион), Руска Федерација (132,5 милиона) и Румунија (90,9). У увозу, главни спољнотрговински партнери били су: Немачка (367,5 милион долара), Италија (283 милиона), Кина (252,2 милиона), Руска Федерација (229,9 милиона) и Мађарска (132,7 милиона).
Вести
