„Прогрес”, „Унимел” и „Слокомерц” из Београда, „Кулатранс” из Куле, „Мондиал” из Ниша само су неке од 100 фирми у реструктурирању чији ћемо стечај предложити Влади ове недеље.
То је за „Блиц” рекао Жељко Сертић, министар привреде. Он напомиње да то и даље не значи крај живота тих предузећа и отпуштање радника. Притом, неке од ових фирми, попут „Прогреса”, ићи ће у стечај по унапред припремљеном плану реорганизације, а неке у уобичајен стечајни поступак.
– Стечајни поступак је заштићени статус у који се фирма уводи, јер после тога рачун више није блокиран, а поступци извршења на имовини више не могу да се спроводе. Такав статус траје ограничено време, а са циљем да се сагледају све варијанте за опоравак предузећа или за продају, у целини или делимично, новом инвеститору – објашњава Сертић.
На наше питање да ли заиста мисли да је могуће да до краја наредне године, а до када је орочен посао решавања статуса свих фирми у реструктурирању, успети у оздрављењу било које од ових компанија, ако су оне у таквом стању да нико од улагача за њих није заинтересован, министар напомиње да је оптимиста.
– Стечају се до сада, нажалост, приступало углавном на пасиван начин, што је делом и разлог што се у јавности доживљава као гашење компаније, а не као потенцијални лек. Пасиван приступ стечају често је био заснован и на погрешном тумачењу улоге стечајног управника. Он је често био пуки административни радник, уместо менаџер, и то специфичних знања и способности, који тежи проналажењу решења за фирму за коју је преузео одговорност.
С друге стране, Министарство привреде ће у исто време предложити и моделе за приватизацију око 50 компанија које су у процесу реструктурирања, а за које је, у претходном периоду, било интересовања за партнерства.
Збирка привредних проблема
– Недавно смо, у сарадњи са ПКС, две недеље организовали сусрете с привредницима, удружењима и стручњацима. У тим разговорима су нам они предочили конкретне проблеме с којим се сусрећу у пословању. Управо смо те проблеме, али и потенцијална решења сумирали у један зборник. Упознаћу ресорна министарства са примедбама из њихових ресора. Највећа група проблема је инспекцијске природе, али има проблема и с неусаглашеним прописима, па тако имамо парадоксалну ситуацију да се иста законска решења тумаче различито од инстутуције до институције – напомиње Сертић.
Г.Булатовић, Блиц
