Грађани који имају штедњу у Србији имају све нижи приход и све већи намет. Сада су камате на девизне улоге у односу на раније године преполовљене, али нису пресудне код избора банке
НЕДЕЉА штедње ове године биће, према незваничним најавама банкара, сигурно запамћена по нешто нижим каматним стопама које ће понудити на штедњу, али и по већем намету на зараду грађана од штедње. Наиме, измене закона које ће ступити на снагу 1. октобра, донеће као последицу то да грађани који имају штедњу у девизама држави морају да плате, не више десет, већ 15 одсто износа који добију на име камате.Иначе, пракса смањивања каматних стопа присутна је већ трећу сезону. Тако су сада камате на девизне улоге у односу на пре неколико година преполовљене. Чудно, али то није донело смањење штедње, већ напротив – штедња је за око две милијарде евра већа него, рецимо, 2008. године. Банкари кажу да је очито да су грађани променили критеријум који их опредељује за штедњу у одређеној банци. Више то није висина каматне стопе, већ, како кажу, сигурност улога.
Док Немац у просеку штеди 40.000 евра, Срби у банци чувају 40. део тога – 1.000 евра. У Немачкој је просечна камата око 1,5 одсто, у Србији три пута већа, пет одсто. Пословне банке у ЕУ дају штедишама просечну камату 2,7 одсто.
ПАД
Прошле године камате на штедњу у Србији пале су за око 0,4 одсто, а у првој половини ове године за додатних 0,1 одсто. Али, и поред тог пада, Србија је и даље водећа у Европи по висини каматне стопе.
Новости
