Камате на девизну штедњу преполовљене, а приход од кредита стално се повећава. Поново “на сцени” разна удружења које нуде високу добит од зајмова
КАМАТЕ на девизну штедњу све су мање и у последње четири године су готово преполовљене, а у исто време цена кредита у еврима је код неких банака и дуплирана. Тренутно грађани у банкама држе више од осам милијарди евра, а највише је улога орочених на годину дана. Док су до избијања економске кризе камате на депозите становништва достизале и 11 одсто, сада се максимално може добити око 5,50 одсто. Банкари кажу да више не могу да плаћају високе камате, али да зато гарантују сигурност.
– Каматна стопа тада је била и до девет одсто у неким банкама, што је било несвакидашње, и лепо за грађане, али веома лоше за банке јер је то за њих био велики трошак – кажу у Удружењу банака Србије. – С друге стране, високе камате на штедњу поскупљивале су позајмице грађанима и привреди. Због тога је и Народна банка Србије позивала банке да смање каматне стопе на девизне улоге.
Основни критеријум, како кажу у УБС, којим су се грађани руководили пре неколико година, висина каматне стопе, сада је промењен и на првом месту је сигурност, тако да имамо занимљиву ситуацију да две банке које су водеће на нашем тржишту имају и највећу девизну штедњу, а тамо каматне стопе нису највише.
– Камате у наредном периоду неће расти, може да се очекује чак и благи пад – поручују у УБС . – И поред тога, Србија и даље нуди најбоље услове за штедњу у региону, али и у Европи.
На све ово ипак реагује “црно тржиште”. Нема пирамидалних штедионица као што је била на пример Дафимент банка, али се на тржишту појављују разне агенције које нуде веома високе камате на девизе које “оплођују” на одређени рок. Чим их има значи да постоје грађани који су спремни да ризикују још једном зарад добре зараде, ако је дочекају.
ЕВРОПА И СУСЕДИ
Док Немац у просеку штеди 40.000 евра, Срби у банци чувају свега – 1.000 евра. У Немачкој је просечна камата око 1,5 одсто, у Србији три пута већа, пет одсто.
У Хрватској камата не прелази 2,4 одсто, а у земљама Европске уније 2,7 одсто. Због тога многе штедише из тих земаља орочавају и данас депозите у банкама у Србији.
Новости
