Вашингтон — Озбиљна ограничења слободе изражавања и медија, укључујући насиље, претње насиљем и неоправдана хапшења и кривични прогон новинара, бројна дела корупције у власти, насиље или претње насиљем усмерени на особе с инвалидитетом, као и на ЛГБТИ популацију, кључни су проблеми Србије у области људских, закључује се у новом годишњем извештају Стејт департмента о поштовању људских права у свету.
У делу документа о Србији, који обухвата утврђивање стања у значајном броју области – нотирана су, како је наведено, озбиљна ограничења слободе изражавања, укључујући насиље, претње насиљем и неоправдана хапшења и гоњења новинара.
Такође се наводе и бројни случајеви корупције међу члановима Владе, кривична дела која су укључивала насиље или претње насиљем према особама са инвалидитеом – као и злочини почињени против припадника сексуалних мањина – ЛГБТ популације, указано је извештају Стејт департмента.
“Влада је предузела кораке за идентификовање, истрагу, кривично гоњење и кажњавање званичника који су починили кршења људских права, како у полицији, тако и на другим местима у Влади, пошто су у јавности откривене злоупотребе. Ипак, бројни посматрачи верују да бројни случајеви корупције, друштвеног и породичног насиља, напада на цивилно друштво и других злостављања пролазе непријављено и некажњено”, пише у документу.
Међународни посматрачи забележили су да је држава на ефикасан начин организовала парламентарне изборе 21. јуна у тешким околностима, али су, како је указано, доминација владајуће странке, онемогућен приступ опозиције медијима, као и недостатак медијске разноликости – бирачима ограничили могућност избора.
“Коалиција коју је предводила Српска напредна странка (СНС) председника Александра Вучића освојила је више од 60 одсто гласова. Републичка изборна комисија одлучила је да је гласање поребно поновити у 234, од укупно, 8.253 општине – због грешака у бројању гласова и других потврђених неправилности”, наведено је у извештају Стејт департмента у ком се подсећа и да је актуелни председник Србије и лидер Српске напредне странке изабран 2017. освојивши приближно 55 процената гласова у првом кругу гласања.
“Међународни посматрачи забележли су да су ти председнички избори углавном били слободни, али да је кампања вођења у корист владајуће странке”, подсећа се у извештају за 2020. годину.
Случај браће Битићи
У документу који је објавио Стејт департмент наведено је да у 2020. није било извештаја да су влада Србије или, како је указано, њени агенти починили самовољна или незаконита убиства.
Међутим, скренута је пажња на судбину браће Битићи, америчких држављана, албанског порекла.
“Током целе године медији су извештавали о нестанку и претпостављеном убиству Илија, Агрона и Мехмета Битићија, које су српске паравојне групе одвеле у притвор и сахраниле на терену полицијског центра за обуку којим је командовао Горан Радосављевић. Специјална известитељка Уједињених нација за вансудска погубљења Агнес Каламар обратила се властима Србије писмом у ком је наведено да држава према међународном хуманитарном праву и домаћим правним инструментима има обавезу да истражи кривичну одговорност команданата и претпостављених, укључујући команданта полиције Горана Радосављевића и Властимира Ђорђевића за убиство браће Битићи”, прецизирано је у извештају Стејт департмента.
У документу је закључено да Влада Србије није постигла значајан напредак у обезбеђивању правде за жртве, као и да је нејасно до које мере су власти Србије активно истраживале случај.
Указано је и да је у кривичном поступку, за како је наведено, масакр у Сребреници 1995. у Босни и Херцеговини (случај Сребреница-Кравица) током 2020. одржано три рочишта.
“Кривичне истраге и поступци у вези са ратним злочинима деведесетих година прошлог века углавном су стагнирали. Према независним посматрачима, претреси који су одржани често су резултирали одлагањима и ограниченим напретком”, истакнуто је у извештају.
Мучење и други сурови, нељудски и понижавајући поступци или кажњавање
Упркос томе што се у извештају Стејт департмента прецизира да Устав Србије забрањује такву праксу, у документу је указано да је полиција тукла притворенике и малтретирала осумњичене, обично током хапшења или притвора, у намери добијања признања приведенх – иако такве доказе судови не прихватају.
“У извештају Комитета Савета Европе за спречавање мучења за 2018. наведено је да је потребно да српске власти препознају чињеницу да полицијски службеници чине злостављања. Није реч о неколицини њих, већ се ради о пракси у њиховој култури – посебно криминалистичкм инспекторима”, прецизирано је у документу.
Указано је и да је јула 2020. једанаест невладиних организација апеловало на специјалног известиоца Уједињених нација за питања мучења и друга окрутна, нехумана или понижавајућа потупања или кажњавања, тражећи његову интервенцију према властима Србије – како би се, како је наведено, спровела истрага полицијске бруталности током антивладиних протеста широм Србије.
У извештају је подвучено да су невладине организације пријавиле прекомерну, неоправдану и незакониту примену силе против демонстраната – прецизиравши да су наводни починиоци полицајци и друге неидентификоване особе.
“Наводно из неформалних криминалних група уско повезаних са Министарством унутрашњих послова. Омбудсман је покренуо истрагу полицијских акција и закључио да полиција није користила прекомерну силу против учесника, осим у неколико појединачних случајева, који би требало да буду предмет истраге. Београдски центар за људска права поднео је две кривичне пријаве против полиције због поступања током протеста”, наводи се у извештају Стејт департмента.
Слобода изражавања и медија
У извештају Стејт департмента о људским правима прецизирано је да Устав Србије предвиђа слободу изражавања и штампе – што је угрожено претњама и нападима на новинаре, недостатаком транспарентности власништва над медијима и превеликом улогом државе у медијском сектору.
“У извештају ’Земље у транзицији 2020.’ Невладине организације Фридом хаус Србија је сврстана у хибридне режиме – наводећи погоршање медијских слобода као један од највећих проблема у земљи. У Светском индексу слободе штампе за 2020. годину, невладина организација Репортери без граница приметила је да је Србија постала земља у којој је често опасно бити новинар у којој лажне вести великом брзином постају видљиве и популарне. Неуравнотежена медијска покривеност и велика количина лажних или непроверених вести наставиле су да угрожавају способност грађана да значајније учествују у демократском процесу”, констатовано је у извештају Стејт департмента.
У документу је наведено да независни новинари и медијске куће објављују неколико листова, али са малим тиражом, који додатно опада. Такође, указано је да су таблоиди популарни али, како је истакнуто, редовно објављивљују нетачне или непроверене информације.
“У бројним медијским причама клеветају се политички лидери опозиционих партија. Те су приче често биле представљене лажним насловима на насловницама. Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) објавила је 21. јануара тврдњу да су четири најтиражнија таблоида, Информер, Српски телеграф, Ало и Курир, на својим насловним страницама у 2019. години објавили најмање 945 лажних или неоснованих тврдњи. Информер је водио са 317 таквих захтева, затим Ало (259), Српски телеграф (227) и Курир (142).
Глас Америке, Бета
