Директорка Бизнис Инфо групе Биљана Степановић изјавила је за Н1 да економски резултати остварени у 2018. години уопште нису толико добри како би власт желела да их прикаже.
Степановић је у Дану уживо ТВ Н1 рекла да грађани Србије на крају године не осећају бољитак, јер се и они економски резултати који јесу остварени, пре свега уравнотежење буџета, засницају на “жртвовању грађана”, односно смањењу пензија и плата у јавном сектору, повећању неких пореза и увођењу нових акциза.
Истина је, како каже, и да је јавни дуг од 2016. године престао да расте, али подсећа да је актуелни режим од 2012. године до тада, увећао јавни дуг за девет милијарди долара.
Степановић додаје и да привредни раст од 4,5 одсто јесте одличан резултат, али да је остварен са најниже основице у региону – на расту од тек 1,9 одсто из 2017. године, те да је већ за наредну годину пројектован мањи привредни раст од 3,5 одсто.
“Ми смо 2004. имали раст девет одсто, 2008, у јеку економске кризе, имали смо раст 5,4 одсто. Тек смо 2009. пали, а људи то чују и виде какав раст. Циљ је да помислимо: ‘није добро мени, али држава иде у добром правцу, па ће и мени бити боље’, и тако већ шест година”, приметила је гошћа Дана уживо.
“Заиста то више није ширење оптимизма, то више није оно што свака власт ради да своје резултате прикаже бољим. Ово је већ потпуно одлепљивање од реалности – живот иде једним путем, а ово што слушамо од званичника иде потпуно другим путем”, оценила је она.
Осврћући се на процене да ће просечна плата у Србији на крају идуће године износити 470 евра, Степановић се пита шта је са 500 евра које је обећао председник Александар Вучић.
“Слушали смо о 500 евра, а сада је пала на 470 (…) Ако је сада 417 евра, и ако привредни раст буде 3,5 одсто, а инфлација око два одсто, не можемо да достигнемо 470 евра. То није толико ни битно. Просечна плата, осим за статистичке потребе, не значи ништа (…) Гледала бих како живи већина грађана, а већина живи лоше”, истакла је она.
Kаже и да ако је истина да је по први пут од 2000. године у Србији мање од 700.000 незапослених, односно да је незапосленост 11,3 одсто, онда би реципрочно требало да буде повећана и запосленост, и приходи од пореза на доходак и привредни раст били би далеко већи.
“Промењена је методологија обрачуна – свако ко је радио било шта прошлог месеца, рачуна се као запослен. Имамо и страшан одлив радне снаге, и то је пад незапослености”, објаснила је она.
Степановић сматра и да актуелној власти није у интерсу да заустави одлазак људи у иностранство. “Одлазе они који су способни и независни, а остају људи који немају куд, него да ћуте и да трпе, и њима је лакше манипулисати и лакше их је контролисати”, истакла је она.
Степановић подсећа и да су домаће инвестиције ниске и да то показује да привредна клима није добра, и да људи који имају новца немају поверења, мотива и храбрости да улажу. Странци који, с друге стране, инвестирају у Србији, одлучују се на тај корак због јефтине, а квалитетне радне снаге и субвенција које даје држава, сматра она.
Н1
