Мислим да је вероватније да ће сукоб да се догоди, због тога што Запад, односно САД, нису пристале ни на један од захтева које је руска страна имала, рекао Гајић
Сукоб мањег или већег интензитета у Украјини веома је известан, јер Запад, односно Сједињене Америчке Државе (САД), нису пристале ни на један од захтева Русије, оценио је представник Института за европске студије Стеван Гајић.
У изјави за Танјуг, Гајић напомиње да је најсмелији захтев руске стране био да НАТО повуче своје трупе и врати их у стање из 1979. године.
„Мислим да је вероватније да ће сукоб да се догоди, због тога што Запад, односно САД, нису пристале ни на један од захтева које је руска страна имала, а најсмелији је повлачење НАТО на границе из 1979. године. То значи излазак НАТО-а из земаља као што су Балтичке земље, Албанија, Северна Македонија, Црна Гора и Хрватска, као и Румунија и Бугарска”, рекао је Гајић.
Истиче да је Русија отворено тражила да се стране трупе повуку из Румуније и Бугарске, додајући да су експлицитно поменули само те две земље, али указује да се зна шта значи враћање у стање из 1979. године.
„С обзиром да је тешко очекивати да ће НАТО, односно САД, на то пристати, мислим да је сукоб већег или мањег интензитета веома известан”, оценио је Гајић.
На питање да ли је могуће да тензију смири разговор између руског председника Владимира Путина и америчког председника Џоа Бајдена, Гајић каже да уколико нема о чему да се разговара – тешко.
„С друге стране, чини ми се да су САД спремне да жртвују нешто што и заправо није њихово, односно да жртвују руску зону утицаја. Могуће да су послушали оно што им годинама говоре људи попут Кисинџера или Миршајмера, да Русија има црвене линије и да би понашање какво САД примењују према Русији било слично руском понашању у заливу Мексика”, рекао је Гајић.
Судећи, како каже, по Бајденовој изјави да ће се Русија суочити са „најжешћим” санкцијама и економским одговорима и да није рекао да ће амерички војници гинути за Харков или Одесу, Гајић сматра да су „САД спремне да Украјина поново припадне руској зони утицаја”.
На питање каква је улога Европе у овом односу и да ли је Европи потребан изасланик по овом питању, Гајић истиче да је Европа од краја Другог светског рата „војни патуљак” и додаје да се и овој ситуацији Европа „мало пита”.
„Уколико су САД спремне да жртвују Украјину или можда чак и Балтичке земље, или можда чак Румунију и Бугарску, а можда и мало западније, то би отворило могућност да поново успоставе чврсту контролу над Европом која је на неки начин почела да се ослобађа америчког утицаја последњих година”, оцењује Гајић.
Стеван Гајић (Фото: Печат)
Занимљиво је, примећује, да је Немачка попустила када је реч о Северном току 2 и да ће он, по свему судећи, бити отворен, али и то да Немачка не извози оружје Украјини.
„То је све веома важан сигнал”, каже Гајић.
Одговарајући на питање шта очекује од разговора између Путина и француског председника Емануела Макрона који је најављен ове недеље, Гајић каже да се од тог разговора не очекује ништа суштински, евентуално нека врста „одлагања”.
Опрема: Стање ствари
