СТИГЛА ДЕМОКРАТИЈА У БАСТИЉУ! Вучић и СНС у две трећине Дневника РТС

“У информативном програму државног сервиса РТС апсолутно не постоји критичко мишљење или опонирано мишљење ономе што говори српски режим”, изјавио је недавно потпредседник Демократске странке Борислав Стефановић (Тањуг, 27. 8. 2015. године). Стефановић за Истиномер каже да у информативним емисијама “нема представника антивучићеве опозиције по осам, девет месеци”.

“На пример, након договора званичног Београда и Приштине у Дневнику 2 обезбеђено је место за ставове албанске опозиције у Приштини, али не и за став опозиције у Београду.  Није мени проблем странка, него што нема критичког антирежимског мишљења, већ само оног које је компатибилно са ставом Владе Србије. У питању је  нијансирање истог става”, тврди Стефановић.

Иако се обичном гледаоцу чини да није тешко утврдити да ли програм Јавног сервиса испуњава законом прописане обавезе, пракса мониторинга телевизијског програма у Србији то демантује. Од последњих парламентарних избора у марту прошле године, када су и државне институције и истраживачке организације оцењивале критичност информативног програма, готово да није било сличних истраживања. Покушавајући да провери тврдњу функционера ДС-а, Истиномер је дошао до актуелне анализе “Јавни сервиси (ни)су у служби грађана”, објављене на сајту регионалне медијске организације “СЕЕ Медиа Обсерваторy”. Анализа коју је радила Дубравка Валић Недељковић, шефица катедре за новинарство на Филозофском факултету у Новом Саду, једно је од ретких истраживања овог типа, али се односи искључиво на анализу централне дневне информативне емисије.

Према овој анализи, премијер Александар Вучић и владајућа Српска напредна странка заузима две трећине Дневника 2 РТС-а, што је пет пута више него када је дошла на власт 2012. Истиче се и да се улога медија сузила на преношење вести о раду Владе Србије, од којих су већина протоколарне вести. У анализи се наводи да информативне емисије оба јавна сервиса (Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине) у овом тренутку не садрже гледишта и аргументе представника јавности у јавној дебати на теме које су у интересу грађана. Такође, како се напомиње, јавни сервиси не обрађују довољно критички теме из свакодневног живота.

Фаворизовање власти

Анализа садржаја 14 Дневника РТС-а показује да је приметан значај дат премијеру Александру Вучићу, који је цитиран у 28 прилога и уједно је најцитиранија личност у информативном програму. Осим што се појављује у прилозима који се тичу домаће политике, он је у истом програму релевантни субјект за коментарисање економских тема, годишњица (убиство Ђинђића), криминала (злостављање деце), спољне политике, донација, међународног дана жена, па “чак и спорта”.

Упоређујући резултате истраживања из 2015. године са својим истраживањем из 2012, професорка Дубравка Валић Недељковић истиче да је приметно значајно повећање присуства СНС. Наиме, према резултатима из 2012, тада владајућа ДС заузимала је у централном Дневнику 16 одсто, СПС – 12 одсто, а опозициона СНС 11 одсто. У марту ове године учешће СНС у програму и директним цитатима у Дневнику 2 веће је шест пута (66 одсто) него пре три године. Фаворизовање Владе Србије у колизији је са законском обавезом да се промовише више политичких идеја, подсећа се у извештају.

Осим централног Дневника који, према подацима  Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) за 2014. годину, заузима око 22 одсто информативног програма, у информативне садржаје у сопственој продукцији РТС-а убрајају се и Јутарњи програм (са скоро 27 одсто учешћа), Вести 12 одсто, “Београдска хроника” шест одсто, “Око магазин” 1,56 одсто, “Да, можда, не” 1,35 одсто…

Међутим, за ове емисије Истиномер није успео да пронађе било какву анализу заступљености политичких актера или такозваног тоналитета вести, који показује да ли се уз једну тему или актера везује позитивни, негативни или неутрални садржај. Истиномер је разговарао са више стручњака из области мониторинга медија, али нико од њих није радио слична истраживања јер, како кажу, то је скуп посао за који не постоји велико интересовање донатора.

Дефицит тв мониторинга је, између осталог, и резултат примене Закона о јавним медијским сервисима из 2014. године који је пропустио да дефинише било какву врсту јавне контроле. О интересима гледалаца РТС-а брине Програмски савет, чије чланове бира Управни одбор РТС-а на предлог одбора за информисање Скупштине Србије, чиме се не искључује политички утицај. Чак и када Скупштина Србије добије извештај о раду јавног сервиса, нема речи о томе да ли парламент може да одбије извештај и какве су последице ако се то догоди, наводи се у анализи.

Контрола само у предизборној кампањи

Генерални секретар РЕМ-а Ненад Јанковић каже за Истиномер да ова институција само у време изборне кампање спроводи истраживања о заступљености политичких партија у ТВ програму.

“У редовним околностима одлуку о томе доноси Савет РЕМ, у зависности од важности тренутка у коме се спроводи истраживање. Захтева за ванредним анализама телевизијског програма има и из самог РТС-а. На пример, на томе стално инсистира Гордана Суша, која је и чланица Савета РЕМ. Нисмо глуви за такве предлоге, али једни разлог зашто то не радимо јесте недовољан број људи”, наглашава Јанковић.

Ако се погледају годишњи извештаји о испуњености законских и програмских обавеза РТС, у њима РЕМ наводи минутажу одређених програма, али не анализира садржај програма. Истиномер је, иначе, од РЕМ затражио да у периоду од 1. до 7. септембра измери заступљеност кључних политичара у Дневнику РТС. Како истиче Ненад Јанковић, тај захтев био је на дневном реду Савета РЕМ 9. септембра, оцењен је као добар, али је, на седници одлучено да се то неће радити сад “јер се ускоро припремају избори, па ће надлежни у РЕМ тада на софтверу укључити апликацију за политички мониторинг”.

Ни у РТС нису могли да нам доставе било какву анализу програма “на папиру”. Председник Управног одбора РТС Зоран Поповић наводи да се о програмској концепцији стара Програмски савет РТС, а да УО утврђује програмску концепцију.

“Чињеница је да УО РТС није водио темељну расправу о питањима политичког плурализма у програмима РТС, посебно не на основу писаног извештаја, а то се ради на предлог и препоруку Програмског савета и директора”, каже Зоран Поповић за Истиномер. 

Он упућује на члан 30 Закона о јавним медијским сервисима у коме се наводи да Програмски савет разматра остваривање програмске концепције и разматра квалитет програмског садржаја јавног медијског сервиса и у вези са тим даје препоруке генералном директору и УО РТС-а.

Председник УО РТС-а Зоран Поповић тврди да ће се критике Борислава Стефановића “сигурно озбиљно разматрати на следећој редовној седници УО”.

“Лично ћу упутити захтев Програмском савету и генералном директору да нас темељно информише о овом питању”, наводи Поповић.

Ивана Павловић, Истиномер.рс