НУНС, УНС и Синдикат новинара Србије позвали су данас медије да се сутра, поводом 3. маја, Светског дана слободе медија, укључе у акцију „Пет минута громогласне тишине“.
Независно удружење новинара Србије (НУНС) је у прогласу позвао све новинаре и електронске медије да сутра у 11.55 сати искључе тон и замраче екране, и тако се придруже акцији „Пет минута громогласне тишине“ како би „најширу јавност упозорили на све лошији положај новинарске професије у Србији“.

НУНС: Власт гуши критичко извештавање

„Улога и циљ медијских посленика мора бити слободно и одговорно информисање и стварање критичке јавности у друштву, а не испуњавање жеља политичких и економских моћника“, наводе из НУНС-а.

Власт и држава су, како се истиче, дужни да новинарима и медијима у Србији обезбеде услове за слободан рад, без притисака и цензуре.

НУНС тврди и да о стању медијских слобода у Србији најбоље говори све дубље сиромаштво новинара и других медијских професионалаца, наводећи да је у прошлој години, стотине медијских радника остало без посла, док се хиљадама њих, чак и у профитабилним медијским компанијама, исплаћују понижавајуће ниске зараде.

НУНС наводи да се, према извештају организације Репортери без граница (РСФ) за 2014. годину, на светској листи по слободи медија Србија налази на 67. месту од укупно 180 земаља.

„Власт у Србији гуши критичко извештавање, док се различитим, посебно финансијским притисцима, нарушава независност уређивачке политика медија. Развој медијске ситуације не води ка жељеном, европском циљу. Да би се ствари поправиле, потребан је стални притисак јавности, али и спремност цивилног друштва и новинара да се непрекидно боре за слободу медија, указује РСФ“, навео је НУНС.

УНС: Нема слободног новинарства у беди

Удружење новинара Србије (УНС) позивало је медијске раднике у онлајн и штампаним медијима да у њима објаве проглас, у којем се између осталог наводи да је „слобода медија у Србији угрожена јер новинарство није никада било у тежем економском положају“.

УНС у прогласу тражи да влада, пошто је, како се наводи, предложила краћи рок за приватизацију медија од осталих предузећа, обезбеди новац и Министарству за рад наложи да приоритет имају захтеви за отпремнине у медијима који треба да буду приватизовани.

Тражи се и да Влада Србије, ако не спроведе приватизацију медија до краја јуна, омогући запосленима да без одлагања постану власници својих медија, у складу са Законом.

УНС позива Специјално тужилаштво за ратне злочине да се ангажује у вези са случајем 39 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, на Косову и Метохији и током НАТО агресије, „уместо што годинама без резултата, по пријави НУНС-а, истражује одговорност више од 50 новинара осумњичених за припрему и организовање ратних злочина и геноцида“.

Говорећи о стању медија у Србији, УНС у прогласу тврди да „пад Србије на светским ранг листама медијских слобода није само последица материјалног положаја новинара, него и настављања праксе власти и политичара да користе медије за политичке обрачуне“.

УНС зато наводи да нема слободног новинарства у условима беде, корупције и страха од власти.

ПРОУНС: Бука уместо „громогласне тишине“

Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) апеловало је на све учеснике на медијској сцени да покушају да спрече медијски мрак који се спушта над Србијом.

Неизвесна судбина српских локалних медија
Савет: Власт контролише медије, уместо да медији контролишу власт
„Цензура, контрола медија од стране власти, новинари на рубу егзистенције, застрашени од неизвесне будућности. Сада је већ потпуно јасно да је сет медијских закона донет са само једним циљем: успостављање апсолутне контроле медија“, наводи ПРОУНС.

Приватизација медија омогућиће политичарима и њиховој широј и ужој родбини да постану власници преосталих медија који су до сада били у власништву локалних самоуправа, док ће се остали угасити, додаје се у саопштењу.

„У рубним подручјима Србије медији ће информисати искључиво на језицима националних мањина. Тако ће на југу Србије доминантан језик извештавања бити албански и бугарски, а на северу мађарски језик. Срби ће у сопственој земљи бити мањина без права на информисање на сопственом језику. И све то по слову закона којима се лажно придају епитети ‘демократски и реформски’“, упозорава ПРОУНС.

„Још једном апелујемо колеге, да док још има мало времена, уместо ‘пет минута громогласне тишине’, хитно и без одлагања подигну глас, произведу буку, заштите част и углед новинарске професије и спрече потпну пропаст јавног информисања у Србији“, закључује се у саопштењу ПРОУНС-а.

СИНОС: Таблоиди су пропагатори шунда и власти

СИНОС у прогласу, поводом Светског дана слободе медија тврди да су „комерцијални електронски медији и таблоиди постали нескривени пропагатори шунда и власти, да цензура и аутоцензура расту, а да Србија на рејтинг листи ‘Фридом хауса’ пада“.
Синдикат новинара Србије (СИНОС) придружио се данас позивима да се медијски посленици укључе у акцију „Пет минута громогласне тишине“, оцењујухући да је девет месеци од доношења сета медијских закона „стање у српским медијима драстично погоршано“.

У прогласу се оцењује да су иницијатори и промотери закона имали циљ да буде угашена већина локалних медија, а да преостали буду приватизовани и стављени под контролу.

О њиховој судбини, тврди се, доделом пара из локалних буџета, одлучиваће „такозвани експерти медијске коалиције која стоји иза тог неуставног, недемократског и дискриминаторског сета медијских закона“.

СИНОС је навео и да нема слободних медија без слободних новинара, који морају бити економски обезбеђени и радно-правно заштићени.

Међутим, оцењује се, у Србији се, у већини приватних медија, ради за минималну и нередовну плату, често „на црно“ без здравственог и пензијског осигурања и уз забрану синдикалног организовања.

Медијски закони у сенци таблоидизације државе

Заштитник грађана Саша Јанковић оценио је да се Србија не може подичити стањем слободе медија, нити економским положајем новинара, те да је доношење нових медијских закона остало у сенци таблоидизације државе.

„Светски дан слободе медија, 3. мај, ове године обележавамо са угушеним осећајем задовољства, јер је доношење нових медијских закона остало у сенци таблоидизације државе и наставка притисака на независне медије и новинаре“, сматра Јанковић.

Честитајући свим медијским посленицима њихов дан, Јанковић истиче њихову „професионалну, друштвену и уставну обавезу да, упркос свему, истинито, потпуно и објективно извештавају грађане“.

Јанковић је навео и да држава треба да им стварно, а не на папиру, осигура услове за слободан и несметан рад. Сет нових медијских закона, који је оцењен позитивно и у земљи и у иностранству, закључио је Јанковић, још није донео жељени напредак у пракси.

Спутник