Постављање америчких ракетних база у Румунији активна је претња и Србији. Иако војно неутрална, Србија може да буде колатерална штета евентуалног ракетног удара
САМО два дана после потписивања уговора о постављању америчког ракетног штита у румунској авио-бази „Девеселу“, Вашингон је 15. септембра оверио споразум с Пољском, да и на њеној територији до 2018. изгради идентичну ракетну базу. Русија је кратко одговорила да ће предузети реципрочне мере и усмерити своје пројектиле ка базама ракетног штита НАТО.
У Бугарској су одмах упозорили да се база „Девеселу“ налази на само седамдесетак километара од активне нуклеарне електране „Козлодуј“ и на сличном растојању од нуклеарке у изградњи у Белену. Српски војно-безбедносни стручњаци тврде да ће последице изградње ракетног штита осетити и Србија, чија се граница на Дунаву код Прахова и ђердапска брана налази на само 150 км северозападно од „Девеселуа“, док је Београд удаљен око 350 км.
– Америчке ракете у Румунији окренуте су ка Русији и тиме се база „Девеселу“ легитимисала као први потенцијални циљ руског удара, а за њом следи и цео простор иза, по дубини територије – каже генерал Радован Радиновић, дугогодишњи начелник Катедре за стратегију у Школи националне одбране. – Русија има поуздано одвраћање и одмазду за све ситуације и свака претња изазива одговарајуће контрамере ка земљама НАТО. Наш проблем је што смо, иако неутрални, на смеру удара.
База ракетног штита у Румунији захватаће 175 хектара земљишта на коме ће бити распоређени радарско-информатички ситем АЕГИС, за откривање и праћење циља, и лансери с ракетама СМ-3, које само кинетичким ударом уништавају противничке пројектиле. Уговором је предвиђена и могућност да оне могу да буду наоружане и бојевим главама. Њихов циљ су, по тврдњама Вашингтона, „искључиво балистички пројектили из Ирана који угрожавају европске земље“ НАТО.
Међутим, иранске ракете највећег домета највише угрожавају управо Русију и Белорусију, а не Европу, јер само пројектил „саџил-2“ може да добаци најдаље до Крима, објашњава генерал Милош Ђошан, експерт за ракетно наоружање и противваздушну одбрану.
Све велике кризе решавају се војним путем, подсећају наши саговорници и упозоравају да се због тога и распоређују нова оружја и измишљају нови непријатељи.
– Живимо у периоду успостављања новог хладног рата – тврди др Слободан Мишовић, редовни професор Факултета безбедности, експерт за геостратешка питања. – Бројни су разлози постављања ракетног штита уз границе Русије, а најзначајнији је доказивање економске и војне моћи САД и земаља НАТО свима у међународној заједници. Стратешка последица размештања ракетног штита је наметање потребе Русији за изградњу новог ракетног одбрамбеног система, који много кошта, с циљем да се она економски исцрпе. Други важан циљ је унутрашња поларизација становништва у Русији.
Размештање ракетног штита на мање од 200 километара од Србије у великој мери негативно утиче на безбедност и повећава осетљивост наше земље, упозорава проф. Мишовић:
– То је посебно актуелно зато што су наши ПВО одбрамбени системи застарели. Размештање ракетног штита је провокација свим земаљама региона југоисточне Европе и Балкана, јер изискује далеко веће финансијске издатке ако се жели одржавање безбедности на потребном нивоу. Код нас ће то вероватно изазвати и додатна условљавања и притиске због чланства у НАТО и Европском систему колективне безбедности и одбране.
Наш саговорник сматра да размештање ракетног штита у Румунији ставља Србију пред тежак избор – или да не улаже у одбрану и додатно смањи безбедност, или да повећа финансијске издатке, и тако још више осиромаши.
НАТО неће притискати Србију да формално уђе у чланство Алијансе после постављања ракетног шита у Румунији, сматра проф. Милан Мијалковски с Факултета безбедности, експерт за питања безбедности и обавештајног рада. Он сматра да је сврха постављања ракетног штита психолошки и економски притисак на Русију, а не нуклеарни рат.
– Међутим, онај ко поседује моћ има велики проблем, јер га она увек искушава да је употреби. У таквом случају сукоба великих размера, Србија би лако могла да постане колатерална штета, не само због ракетног штита у Румунији, већ и због америчких база на Косову. Међутим, много већа опасност целој југоисточној Европи у том случају претила би од поготка у нуклеарну електрану „Козлодуј“ – сматра проф. Мијалковски.
КОСМИЧКИ ПРЕСРЕТАЧ
БОРБЕНО-РАКЕТНИ систем АЕГИС за пресретање супарничких ракета средњег домета до сада је био размештен на ратним бродовима НАТО, каже генерал Ђошан.
– Систем АЕГИС наоружан је тростепеном ракетом – пресретачем СМ-3 домета до 500 км, коју производи „Боинг“. Специфичност је бојева глава, која има свој мотор, па се та ракета може сматрати четверостепеном. Мотор на бојевој глави ракете даје јој додатно убрзање, чиме се повећава кинетичка енергија приликом удара у мету. На циљ се наводи термовизијски, што обезбеђује ИЦ камера велике осетљивости. Реч је о моћном ракетном систему, намењеном за пресретање балистичких ракета на великим висинама, ван атмосфере, у космосу.
Новости
