Распада се картел Александра Вучића. Страначки и државни функционери, утицајни кумови, пословни партнери, медијски магнати, судије и остали криминалци, сви су у страху од америчке црне листе. Звонко Веселиновић и Милан Радојичић су већ под санкцијама, ускоро ће се на списку наћи Андреј Вучић и Никола Петровић. О министрима и тајкунима, који се плаше и Американаца и Вучића, пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић,
Америчко Министарство финансија објавило је 8. децембра 2021. године проширени списак особа осумњичених за криминал, корупцију, кршење људских права и друга кривична дела. На “балканској црној листи”, на 273 стране, најзвучнија су имена вођа косовског напредњачког мафијашког клана – браћа Звонко и Жарко Веселиновић и њихов кум Милан Радојичић, који је и потпредседник тзв. Српске листе, косовске филијале Српске напредне странке.
Пише: Предраг Поповић
Списак политичара и осталих криминогених лица из Србије биће допуњен средином јануара. Очекује се да се у врху црне листе нађу Андреј Вучић, Синиша Мали, Никола Петровић, Ненад Ковач, Горан Веселиновић, Маја Гојковић, Расим Љајић, Новица Тончев, као и стотинак бизнисмена чије су фирме добијале послове на тендерима.
Појединцима и компанијама биће заплењена имовина, блокирани рачуни у банкама и забрањен улазак у Сједињене Америчке Државе, као и свака пословна сарадња с америчким фирмама.
Пословна империја Звонка Веселиновића је већ осетила последице санкција Канцеларије за борбу против финансијског криминала америчког Министарства финансија. Осим браће Веселиновић и Радојичића, на листи се налазе њихови сарадници Марко Рошић, Жељко и Андрија Бојић, Радуле Стефић, Срђан Вуловић, Милан Михајловић, Миљан и Милојко Радисављевић, Радован Радић и Синиша Недељковић. Под санкцијама су њихове и фирме које су повезане с њима.
На списку, који поседује редакција Магазина Таблоид, налазе се селедеће фирме: Грађевинско предузеће ИНКОП доо, Карађорђева 6, Ћуприја 35230, број 100245361, повезано са Звонком Веселиновићем. НОВИ ПАЗАР-ПУТ, Улица Шабана Коче 6/7, 36300 Нови Пазар, повезано са ИНКОП доо Ћуприја. DOLLY BELL доо, Партизанске авијације 4/III Нови Београд, број 108981819, повезано са ИНКОП Ћуприја. БЕТОЊЕРКА доо Алексинац – привредно друштво за производњу бетонских стубова, трафо-станица и пратећих елемената за изградњу и одржавање електроенергетских објеката, 18220 Алексинац, Аутопут бб, регистарски број 100302988, повезано са ИНКОП доо Ћуприја.
БАБУДОВАЦ-БРЊАК доо, Брњак бб, Српска Црња, регистарски број 104219987, повезано са Милојком Радисављевићем. ЦВИЈА КОМЕРЦ, самостална трговинска радња, Мачванска 65, 15000 Шабац, регистарски број 10081430, повезано са Звонком Веселиновићем. ГАРАЦ ИНЖЕЊЕРИНГ оод, Тсар Освободител 168, Кyустендил 2500, Бугарска, број БГ203318394, повезано са Миланом Радојичићем. МЕТАЛ – РОБНА КУЋА, Косовских јунака бб, Звечан 38227, регистарски број 20110708, повезано са Синишом Недељковићем. ПП БАБУДОВАЦ, 40650 Јасеновик, регистарски број 600670825, повезано са Миљаном Радисављевићем. НАУТИКА ЦЕНТАР доо, Улица Здравка Кучића 43, 51000 Ријека, Хрватска, регистарски број ХР12533377925, повезано са Жарком Веселиновићем. MM KOM INTER BLUE, 38228 Доњи Јасеновик, предузеће за производњу, промет, трговину и услуге, број 107969124, повезано са Миљаном Радисављевићем. “РАД 028”, Проте Стојана 4/2, Звечан, повезано са Радуле Стевићем. MARKOM METAL COMMERCE доо, 37240 Звечан, регистарски број 106767318, повезан са Синишом Недељковићем. ФАРМА ИЗВОРИ, Извори, регистарски број 71168433, Косово, повезано са Синишом Недељковићем. ФЕРАРИ, предузеће за услуге и промет половним возилима, Косовска Митровица.
Фирме браће Веселиновић и све остале, које су повезане с њима, већ су изгубиле многе послове и комитенте. Власници предузећа, која су до јуче успешно сарађивала са Инкопом и осталим Веселиновићевим грађевинским фирмама, раскидају уговоре и напуштају започете пројекте. На неким деоницама “Моравског коридора” прекинути су радови у које је, као подизвођач, била укључена Веселиновићева фирма Инкоп. Пошто тај коридор гради америчко-турски конзорцијум Бехтел-Енка, прекид сарадње је логичан. Међутим, без посла су остале и друге фирме за које се сумња да су повезане са Инкопом или Нови Пазар – Путем.
Криминал и корупција су основне привредне делатности у Србији, па амерички удар по носиоцима тих послова прети урушавањем економског система. Кад се озваниче санкције против Николе Петровића, Ненада Ковача, Жељка Митровића и осталих контролора монопола у грађевинарству, трговини енергентима и медијима, распашће се Вучићев механизам за извлачење новца из буџета. Тога су свесни сви у диктаторовом окружењу.
Страх је подјарила вест о томе да америчка амбасада није дала визу Ненаду Ковачу, званом Неша Роминг. Иако је почетком 2021. године боравио у Америци, Ковач је сад одбијен. Вучић је сарадницима рекао да је Неша Роминг на удару Американаца због сарадње са Дарком Шарићем.
Вучић том причом покушава да спречи ширење параноје, како не би сви побегли што даље од њега. Наравно, није успео.
У то време, средином децембра, америчке визе нису добила два државна секретара, двоје судија београдског Вишег суда и један судија Привредног суда у Панчеву. Без дозволе да путује у Америку остао је и чачански адвокат Драган Ранђеловић, звани Џакец.
Магазин Таблоид је писао о улози коју је Ранђеловић имао у неформалном центру моћи, који су предводили Никола Петровић, Златибор Лончар и Александар Ђорђевић, тада шеф Безбедносно информативне агенције, а данас амбасадор у Сарајеву. У Чачку је 2016. године убијен Страхиња Ичелић. Пошто је било неколико инспиратора и саучесника у том злочину, који је дуго и пажљиво припреман, Више јавно тужилаштво је дело квалификовало као умишљајно брутално убиство из ниских побуда, за шта је запрећено од 10 до 40 година затвора. Међутим, дело је преквалификовано у обично убиство, а извршиоцима Ненаду Калајџићу, Владимиру Трипковићу и Саши Роглићу понуђена је нагодба по којој је Трипковић добио седам и по година робије, Калајџић девет, а Роглић само шест месеци затвора. Нагодба је спроведена у складу с Обавезујућим упутством Републичког јавног тужиоца Загорке Доловац.
– Овај посао је уговорио адвокат Драган Ранђеловић звани Џакец, који је узео за нагодбу 100.000 евра, поделивши новац са директором БИА Александром Ђорђевићем, званим Ђора педер, бившим адвокатом из Чачка – наводи се у тексту нашег Магазина.
Ђорђевић и Ранђеловић су најзаслужнији за избор њиховог ортака Младена Ненадића на место тужиоца за организовани криминал. Ђорђевић је обезбедио финансијску и логистичку подршку, а Џакец је оперативно, на терену, одрадио све што је требало. По истом рецепту, судија Јасмина Васовић је постављена на функцију председнице Врховног касационог суда, чиме је тај центар моћи остварио потпуну контролу над српским правосуђем.
Међутим, сад се појавио проблем с америчким правосуђем. Сви Ранђеловићеви битнији послови везани су за Ђорђевића и Ненадића, а потом и за остатак екипе у којој се налазе Петровић, Ковач и Лончар. С обзиром да Американци нису дали визу Ранђеловићу и Ковачу, као и да је Петровић већ таргетован, може се очекивати да цела група, па и њихови саучесници у криминалу и корупцији буду високо пласирани на црној листи.
Док чекају да виде да ли су на америчкој листи да одстрел, напредњаци не губе време, вредно раде једни другима о глави. У томе су нарочито активни Братислав Гашић и Златибор Лончар, који се боре за утицај над БИА.
Гашић је недавно пласирао причу да Лончар напушта СНС и прави своју странку, и то са Сашом Вукадиновићем, бившим директором БИА, тренутно једним од најближих сарадника Драгана Ђиласа. Саботажа није успела. Вучић није дозволио да се његови медији баве том темом. Иако је тачно да Лончар нема утицај у СНС, Вучићу не иде у прилог да сад, пред изборе, подржи причу о поделама у странци.
На изазов, Лончар је одговорио акцијом на свом терену, где је најјачи, у правосуђу. Крајем децембра је из притвора пуштен Млађан Кликовац, Лоначерев кум, припадник БИА, који је у септембру ухапшен због сумње да је рекетирао власника једног угоститељског објекта у Пожаревцу. Кликовац је ухапшен заједно са Божидаром Столићем, бившим инспектором СБПОК-а за крвне и сексуалне деликте.
Кликовац је у БИА имао заштиту Ивана Тодорова, доскорашњег помоћника директора службе, актуелног амбасадора Србије у Мађарској. Кликовац је После напада Љубише Бухе Чумета на Лончара, кога је аутомобилом јурио по Дедињу како би рашистили старе рачуне, Кликовац је постао шеф обезбеђења свог кума, министра здравља.
Братислав Гашић је једва дочекао прилику да Лоначевог кума спакује иза решетака. Међутим, пуштање Кликовца да се брани са слободе сада је схваћено као велика и значајна победа Лончара, који је доказао да је моћнији од Гашића и у “фирми”, а нарочито у правосуђу. Та битка је завршена, али рат ће се наставити.
Истовремено траје и неколико ратова нижег интензитета, али не и мањег значаја, у политичком делу напредњачког картела. Сви министри су у паници због притисака из Америке и Европске уније, црну листу и резолуцију Европског парламента схватају као сигнале да се ближи тужан крај владавине СНС-а и паразитских сателита. Нервозу повећава неизвесност изазвана новим кадровским претумбавањем, карактеристичним за сваки предизборни период. Сигурно је, Ана Брнабић неће добити трећи премијерски мандат. Како тренутно стоје ствари, она ће бити пребачена у фотељу градоначелника Београда. Припреме за ту функцију већ води на месту координатора београдског одбора СНС-а, који је, после смене Небојше Стефановића, остао без легитимно изабраног председника.
Вучић је Александру Шапићу дао серију обећања, којима га је примамио да уђе у СНС. Прво му је обећао место шефа градског одбора СНС-а и, после београдских избора, функцију градоначелника. Шапић се радовао. Кад је Вучић променио одлуку и Брнабићки препустио вођење странке у граду, Шапићу је обећано да ће и пре локалних избора бити постављен на место градоначелника. Шапић се опет обрадовао, али и то је пропало. Сад му је Вучић обећао највише што може – место премијера. Иако иза себе има серију превара, Шапић се опет нада.
Месту премијера нада се и Синиша Мали. Но, и он је свестан да плеше по трулим даскама. Пол Ахерн, помоћник америчког министра финансија, који је средином децембра боравио у Београду, обавестио је Малог да ће се под санкцијама наћи и власници офшор компанија, које су директно или посредно учествовале у корупционашким пословима с државом. А, Мали је шампион у тој дисциплини. Тако је, преко бугарске нафтне компаније Лукоил, којој је продао српски Југопетрол, постао власник 24 стана у летовалишту Свети Никола на обали Црног мора. Уз ту, медијски најзаступљенију, за Малог се вежу и друге корупционашке афере, које ће га пласирати високо на црној листи.
С том омчом око врата Мали би могао да добије мандат премијера само ако Американци уведу санкције и Андреју Вучићу, па Александар Вучић одлучи да крене стопама Слободана Милошевића и, да би заштитио брата, уђе у отворени сукоб са Западом. Тада би, из ината, ставио Малог на чело следеће владе Србије. Какав ће бити расплет те саге, то у овом тренутку не зна ни Вучић. Не знају ни остали министри, али то их не спречава да се ругају Малом, коме је недавно дефинитивно поништен докторат. Због плагирања, Синиша Мали је остао без титуле доктора, којом се поносно ките др Гангула Шапић и др Слина Стефановић.
Док се већина функционера СНС-а бави нагађањем ко ће добити Вучићеву подршку, они ретки, све гласније указују на могућност да се вођа картела нагоди са Американцима, па да пристане на поделу власти са Драганом Ђиласом. По тој теорији, која није без основа, уколико би Америка пристала да на црну листу не стави Андреја Вучића (за браћу остали нису битни) Александар Вучић би власт у Београду препустио коалицији око Ђиласа. Рејтинг СНС-а је ионако у паду, нарочито у главном граду, па би за пораз било довољно поштено бројање гласова, без подмићивања, претњи и насиља. Наравно, Вучић би пристао на то искључиво у крајњој нужди. То знају и градски челници напредњачког картела, али ипак су забринути, не свиђа им се идеја да остану без послова, провизија и мита.
– Александар Вучић и СНС сигурно губе изборе у Београду ако на њих изађе више од 900.000 гласача. Истраживања показују да 49,2 одсто Београђана сматра да је за њих боље ако дође до промене градске власти, док 43,7 одсто жели да на власти остане коалиција СНС-СПС. Да су сутра избори, 42,1 одсто би гласало за СНС, 25,7 одсто за Уједињену опозицију Србије, за коалицију око иницијативе “Не давимо Београд” и Еколошког устанка 11,9 одсто, а 6,1 одсто каже да би гласало за опозицију, али не зна за коју странку. Пре неколико месеци Београђани су, чак и они који не гласају за СНС, тврдили да ће на следећим изборима сигурно победити Вучићева странка. Данас је тај однос 50:50, сви дају исте шансе за победу и СНС-у и опозицији. Ове процене су направљене на претпоставци да ће изаћи око 800.000 гласача. Ако изађе 100.000 више, Вучић и СНС сигурно губе власт у Београду – каже Ђилас.
Лидер Странке слободе и правде, као и његове колеге из Уједињене опозиције, шири оптимизам и по питању резултата председничких и парламентарних избора. Док Ђилас, Вук Јеремић, Зоран Лутовац и остали представници онога што се назива “права опозиција” грађанима нуде наду, Вучић дели паре. На већ виђен начин, Вучић најављује да ће пензионере у фебруару подмитити са по 20.000 динара. Новост у преварној стратегији представља одлука диктатора да пред изборе подели по сто евра гласачима од 18 до 30 година. Новцем, који је опљачкао од грађана, Вучић намерава да купи још четири године власти, како би могао да настави черупање буџета и уништавање Србије.
У таквим околностима нема ни говора о поштеним изборним условима. Тога су свесни и лидери опозиције, који ипак пристају да буду саучесници у Вучићевој изборној превари. Због тога ће сносити одговорност. Али, као што они неће моћи да учешће на изборима оправдају истраживањима на каква се данас позива Ђилас, то је слаба утеха за нормалне грађане, који ће још четири године бити изложени тортури напредњачког картела.
Вучићева моћ се заснива на слабости опозиције. У каквом стању је опозициони блок најјасније се види по односу према референдуму о промени Устава, који је заказан за 16. јануар. Ђилас тврди да ће се “референдум против Вучића” одржати на председничким, ванредним парламентарним и београдским изборима 3. априла. Јеремић је против промене Устава, али грађане позива да сами одлуче да ли ће учествовати на референдуму. Бошко Обрадовић се прво залагао за бојкот референдума, а онда се, по обичају, променио.
Саша Радуловић и још неки лидери опозиционих странака и покрета позива на референдум, да се гласа против промене Устава. У том галиматијасу нема ни грама логике. Ако бојкотује референдум, зашто Ђилас пристаје на изборе? Ако су Јеремићу били довољно добри услови за изборе у Неготину, зашто сада нису на референдуму? Остале “лидере” не вреди ни анализирати, њихови поступци су пројектовани у вили Бокељка.
Вучићева једнопартијска Скупштина покренула је процес измене Устава уз скраћену јавну расправу, без озбиљне дебате, без политичког легитимитета, уз промену Закона о референдуму непосредно пред његово одржавање. У таквим околностима требало би да се спроведу промене у судској грани власти.
По понуђеном предлогу, који се представља као међународни стандард, судије би биле биране само једном, за стално. На такав начин би се, тобоже, смањио утицај политичара на правосуђе. Можда је то и могуће у нормалним, уређеним државама. У Србији, где правосуђе представља основну карику у ланцу организованог криминала, кад судије постану апсолутно независне од сваке врсте контроле постаће независне и од закона, правде и истине.
Колико је све гротескно илуструје Владимир Ђукановић, народни посланик, председник скупштинског Одбора за правосуђе, члан судских савета, а истовремено и правни заступник Андреја Вучића и Предрага Колувије. Ђукановић је у новембру у Скупштини гласао за нови Закон о референдуму и народној иницијативи. Кад је, услед протеста и блокаде путева, спорни Закон враћен у Скупштину, Ђукановић је гласао за његове промене. На крају, да лудило буде комплетно, сад предводи кампању у којој позива грађане да гласају против промене Устава, за коју се залаже Српска напредна странка.
За десет година власти Вучић је хиљаду пута прекршио Устав, а правосуђе је претворио у сервис за заштиту себе и чланова свог картела, и за проног политичких противника и осталих критичара његове диктатуре. Зато не чуди циркус који је направио од процеса уставних промена.
И опозициони лидери доприносе предизборној цирскуској атмосфери. Осим што немају јединствен став о референдуму, не могу да се одлуче ни кога да предложе на председничким изборима, па ни на београдским.
У старом Риму сенатори су носили беле тоге. По тогама (на латинском “цандидус” значи бело, чисто, без мрља), сенатори и остали јавни функционери називани су “цандидатус”. Придев “цандидус” потиче од глагола “цандаре” – блистати. Из те породице речи, од истог глагола, настао је назив за кандило, коме је и сврха управо то да блиста. Тако је било у старом Риму, а у данашњем Београду опозиција не може да пронађе блиставог кандидата за председника Србије.
Владета Јанковић није могао да прихвати понуду Уједињене опозиције. Има 82 године, нема ни снаге, ни воље да предводи кампању пред председничке изборе. Ипак, прихватио је да буде на посланичкој листи или да се, у недостатку бољих решења, кандидује за градоначелника Београда.
У недостатку бољих решења, Ђилас се враћа старим неиспуњеним надама. Дејан Бодирога је још прошле године одбацио могућност да се политички ангажује и прихвати улогу председничког кандидата опозиције. Чим је поменута та могућност, Вучићеви медији добрано су испрљали блиставу спортску тогу човека коме је Србија певала “Ми имамо свога Бога, име му је Дејан Бодирога”. Међутим, истаживања показују да бивши кошаркаш још има подршку значајног дела грађана. Добар рејтинг, из не баш добрих разлога, има глумац Драган Бјелогрлић. Популарност му је скочила после пребијања Вучићевог режисера Предрага Гаге Антонијевића. Ипак, Бјелогрлић у овом тренутку није заинтересован за понуду да буде провучен кроз топлог зеца, а да нема шансе за успех на изборима.
Обрни-окрени, све Ђиласове комбинације на крају се заврше на пензионисаном генералу Здравку Поношу. Иако је и он провучен кроз блато Вучићевих медија, бивши потпредседник Народне странке солидно стоји у истраживањима. Понош није прихватио, али ни одбио понуду да буде председнички кандидат. Ђилас се нада да би успео да приволи Јеремића на сарадњу, па да заједно подрже Поноша.
Но, ни ту није крај брига лидера Уједињене опозиције Србије. У савезничком табору, који предводе “Не давимо Београд” и Еколошки устанак, намеравају да кандидују Бориса Тадића. Уместо Ђуре Влашкалића, председника Савеза 90 зелених Србије, улогу главног оперативца те екипе преузео би Ненад Милић, бивши потпредседник Либерално демократске партије, који прљаве репове вуче из времена кад је био заменик министра полиције Душана Михајловића у време владавине ДОС-а.
Милић намерава да окупи старе другаре Божидара Ђелића, Слободана Милосављевића, Горана Питића, Гордану Матковић, Бранислава Лечића и остале манекене пропасти Демократске странке, али и целе Србије. С уверењем да Тадић има подршку америчке администрације, иако му је рејтинг код гласача у Србији тек 0,4 одсто, бивша екипа из “жутог предузећа” се нада да би, уласком у други круг председничких избора, имао добре шансе да се врати на Адрићев венац, на место злочина, где је направио Српску напредну странку.
Све комбинације, и Вучићеве и опозиционе, пашће у воду кад Американци прошире црну листу политичара и осталих криминалаца из Србије. У нормалним околностима, Александар Вучић не би могао и смео да остане ни дан на власти након што се под америчким санкцијама нашао Звонко Веселиновић, шеф најопаснијег клана унутар напредњачког картела, а камоли кад му се придруже брат Андреј и кум Никола Петровић.
Већ најава такве могућности довољно јасно показује да се Вучићима и њиховим сарадницима црно пише. Ипак, и кад до тога дође, најтежи и најпрљавији посао мораће да обаве грађани Србије, сами ће морати да очисте државу од напредњачке пошасти.
magazin-tabloid.com
