Извештај о плановима развоја Европске уније у наредних 10 година, назван “Извештај пет председника” за који је предговор написао председник Комисије ЕУ Жан-Клод Јункер, навео је коментатора независног портала “ММ Њуз” Михаела Мроса да упореди овај документ са некадашњим резолуцијама источнонемачког лидера Ериха Хонекера, које су имале циљ да лепом реториком сакрију истину од народа.
“Европа је на путу да иза себе остави најгору економску и финансијску кризу у последњих седам година. Евро је успешна и стабилна валута 19 држава чланица и више од 330 милиона Европљана”, пише у овом предговору Јункер.
Бриселски богови
Тренутно се шеф ЕУ Јункер и остали председници вероватно осећају као богови, наводи се даље, обзиром на то шта пише у извештају: “Данас ми, пет председника, представљамо нашу заједничку визију. Свет гледа на нас и ми знамо који правац предлажемо. Данас одређујемо пут и циљ за интеграцију наших валута”.
Мрос, међутим, његову изјаву назива “потпуним губљењем појма о реалности” и додаје: “Да би помешали бабе и жабе, пет шефова ЕУ (Јерен Дијселблом, Мартин Шулц, Доналд Туск, Жан-Клод Јункер и Марио Драги) представили су у овом документу план “за који се грађани уопште нису питали”.
Документ носи назив “Заокруживање економске и валутне уније у Европи”, а тежиште му је оснивање супердржаве, која би од појединих чланица преузела све најбитније елементе државног суверенитета и пренела их на Брисел, сводећи их на марионете, сматра аутор овог коментара.
Грађане појединих земаља нико неће ни питати желе ли овакав развој догађаја или не.
Текст на примеру Немачке показује шта ово конкретно значи.
Најпре би државно богатство прешло у руке Брисела, који би затим одлучивао шта у Немачкој може од њега да се финансира.
– На пример, када нам затреба да сазидамо мост, смемо да тражимо новац од Уније. Брисел ће нам одобрити НАШ новац за то. Или можда неће, јер аутопут на Сицилији има предност – објашњава Мрос.
Врхунцем ироније он сматра увођење “Агенције за конкуренцију, без које ЕУ не би била ЕУ”. Конкурентност не би наравно била препуштена слободном тржишту, већ би постојало тело које је контролише, истиче се у коментару. Колико хиљада бирократа за овај посао треба да се запосли, и на који начин би то гигантско бирократско тело изашло са енормно великим захтевима тржишта, остаје тајна за врхушку Уније.
Критика текста се завршава питањем: “Ко овде одређује правац? Живимо ли у демократији или је већ стигла диктатура?! Јер, 330 милиона робова еврозоне већ се дуго ни за шта не питају. ЕСМ (Европски механизам за стабилизацију) и ЕФСМ (Европски механизам за финансијску стабилизацију) били су само почетак. Какав ће бити крај, остаје нам да напето ишчекујемо”, закључује коментатор.
Б. Божин – Вести
