Следећег месеца Ер Србији у којој 51 одсто власништва има Република Србија, а 49 одсто Етихад, авио-компанија из Уједињених Арапских Емирата, стиже на наплату кредит од 56,5 милиона евра подигнут 2015. године од Етихадове инвестиционе фирме Етихад партнерс.
Kамата за ових пет година износи још око 20 милиона евра, мада није јасно да ли је Ер Србија отплаћивала камату или све стиже на наплату ођедном. Следећег јуна стиже на наплату други кредит, такође од Етихада од 63 милиона евра (и припадајућом каматом од 22 милиона евра). То све након једне од најтежих, ако не и најтеже године за светску авио-индустрију, пише лист „Данас“.
Ер Србија је код Етихада покренула разговоре о репрограму овог кредита, а у медијима је објављено да је захтев био отпис 82 одсто од ових 120 милиона долара дуга. Такође је објављено и да је Етихад ово глатко одбио.
Дакле, Ер Србија се суочава са правим изазовом како завршити ову годину у којој је током ванредног стања, па и касније све до јуна летела само ванредне летове по налогу владе, укупно 89 летова. Од јуна је планирано покретање комерцијалних летова, али поновно разбуктавање епидемије је наложило укидање неких, а проређивање летова ка другим дестинацијама.
Kолику је штету Ер Србија претрпела до сада није познато, јер је последњу процену још крајем јуна дала министарка саобраћаја Зорана Михајловић да је штета у претходна два месеца (од половине марта до половине маја) 30 до 40 милиона евра.
Још половином јуна председник Србије Александар Вучић је изјавио да ће се са Етихадом преговарати о учешћу у помоћи компанији.
– Тражићемо да они дају део пара за протекла четири месеца, јер још увек не може да се лети као раније. Ми смо спремни да уђемо у Ер Србију са нашим новцем, спремни смо да извршимо докапитализацију, али нећемо одустати од даље изградње компаније – рекао је Вучић тада, али након тога никаквих вести више нема.
Поставља се питање да ли ће пандемијом изазван губитак Ер Србије покрити сувласници сходно својим уделима или ће све пасти на плећа буџета. Предраг Вујовић, некадашњи директор ЈАТ-а, истиче да му није драго што је дошло до овакве ситуације, али и да је то била неминовност.
– Kомпанија је тако вођена да је била неминовност када ће доћи тренутак наплате. Ово не значи крај компаније, а и не верујем да је стављена тачка на преговоре о том кредиту. Сада ће се држава више ангажовати око отплате тог кредита, преговараће се о репрограму, одлагању отплате… Овако како су они тражили да се опрости више од 80 одсто, не видим да су могли добити другачији одговор – оцењује Вујовић додајући да је сада време да се ангажују политичари који су радили и на прављењу договора са Етихадом, пре свега Синиша Мали и Млађан Динкић.
Он напомиње да је неспорно да је корона значајно погоршала ситуацију, али да је питање и без тога одакле би компанија нашла више од 50 милиона евра за враћање дуга. Такође, Вујовић подсећа и да су многе државе помогле своје авио-компаније, углавном кредитима, пре него донацијама, али и да су заузврат имале и захтеве. Рецимо, Немачка је тражила од Луфтханзе да прода слотове у Минхену и Франкфурту, што уопште није мала ствар.
– Пре помоћи треба компанија да изађе са програмом и одговором на кризу. Да покаже колико ће смањити флоту, линије и број запослених. То нису популарне мере, али су економски неопходне – оцењује Вујовић.
Неки стручњаци за авијацију кажу и да су повериоци, инвеститори који су купили обвезнице Етихада одакле су после пласирани кредити, тражили гаранцију државе за кредите Ер Србије у замену за одлагање њихове отплате. Уколико би се ово десило врло лако би дуг Ер Србије од 120 милиона долара могао постати јавни дуг.
Према речима министра финансија Синише Малог, једног од кључних учесника у креирању заједничког предузећа са Арапима након чега је из ЈАТ-а проистекла Ер Србија, држава на име старих дугова ЈАТ-а исплаћује 380 милиона долара Ер Србији. Поред тога држава је као оснивачки капитал унела 90 милиона долара, а Етихад 40 милиона долара и то кредита за шта је добио 49 одсто компаније.
Ер Србија је у 2019. години остварила добит од 9,5 милиона евра али уз субвенцију државе од око 20 милиона евра. Такође је значајно порасло краткорочно задужење, са 15,4 милијарди динара у 2018. на 20,2 милијарде у 2019. години. Истовремено су дугорочне обавезе смањене са 21,2 на 18,7 милијарди динара.
Стручњаци оцењују да је узрок оваквог стања националне авио-компаније у начину њеног креирања. Слободан Милосављевић, економиста и некадашњи министар трговине, напомиње да је то последица склапања нетржишних међудржавних договора који се онда изгласавају у скупштини и тако им се даје покриће.
– У случају стратешких пројеката као што су Ер Србија, пољопривреда, Београд на води, направљени су прво договори између шефова и лидера, па се то онда покривало скупштинским гласањем. То је можда нормално за УАЕ, али за једну европску земљу није. Тако се сузбија конкуренција и можда, не кажем да би то било сигурно, на тендеру би се добила и боља понуда од Етихада. Сада је и Етихад у проблему, али и руководство Ер Србије је проблематично. Имали смо помпезно отварање линије за Њујорк која се показала неисплативом, па онда линију за Kину која је такође неисплатива – напомиње Милосављевић.
Шта год држава да уради са Ер Србијом, ми то нећемо знати на време, указује економиста и консултант Милан Kовачевић.
– Kада је Етихад улазио у Ер Србију, то се представљало зато што је кредибилан, стручан партнер, а очито се радило о политичкој одлуци. Етихад се сигурно трудио на све начине да што више извуче из Ер Србије, док је Ер Србија добијала помоћ државе. И без овог кредита Ер Србија би била презадужена и пред стечајем. Можда би боље било да држава покрене предстечајни поступак, УППР па да се онда разговара са партнером око плана. Или ће држава све то намирити из буџета – оцењује Kовачевић.
Данас.рс
