Како би избегли да им у тањиру заврши трула говедина из Аргентине и Бразила или замрзнуто месо ком је у ЕУ истекао рок трајања, купцима стручњаци саветују да купују свеже месо у провереним домаћим касапницама!
– Наши прописи дозвољавају да се смрзнуто месо чува дуже него у земљама ЕУ и зато постоји могућност да се то месо увезе у Србију врло јефтино, пошто је скупо да се преради у месна брашна која се спаљују – каже Станојевић.
Колико је контрола увоза и промета меса у Србији проблематична били смо сведоци и пре две године, кад се на тржишту Србије нашло месо замрзнуто још давне 1982. године, а у продаји су откриване чак и цркотине.
Последњи случај заплене 23 тоне меса шверцованог из Бразила, преко Косова и Метохије и Рашке, које је требало да заврши у једном предузећу у Ћуприји, само је још један у низу скандала.
– Ветеринарске и царинске службе контролишу легални увоз, док је нелегални, ако пређе границу и уђе у земљу, у надлежности полиције. Месо може да уђе у земљу с папирима за транзит, а успут се негде истовари. Грађани никако не могу бити сигурни да ли је неко месо прошло контролу и зато им саветујем да купују домаће свеже месо у домаћим касапницама. Инспектори не могу да контролишу сва места у промету у земљи, већ само појединачне пошиљке до неколико стотина килограма меса. Зато систем мора да контролише уска места, пре свега место производње на фарми – истиче Станојевић и додаје да купац никако не може знати да ли месо садржи хормоне или не.
Горан Паповић из Националне организације за заштиту потрошача истиче да је највећи проблем “мека” граница с Косовом, због чега нико са сигурношћу не може да каже да једемо квалитетно месо.
– Требају нам имена и презимена оних који шверцују месо и оних којима је оно намењено. Никад нисмо сазнали где је завршило месо из Аргентине које је шверцовано пре неколико година. Потрошачима не значи ништа што је месо уништено ако не знају ко је то увозио и за кога. Месо из робних резерви у Европи се чува шест месеци, а код нас годину дана. Ако је месо замрзнуто па одрмрзавано, оно није за употребу него за сточну храну – каже Паповић и додаје да је проблем огроман број месара јер у тој поплави нема квалитета.
Бранислав Гулан:
Добро месо продајемо Турцима, а увозимо смеће из Бразила
Бранислав Гулан, члан Одбора за село у САНУ, истиче да је српско сточарство толико девастирано да је на нивоу из 1910. године.
– Годишње производимо око 400.000 тона свих врста меса, што је негде око 30 килограма по становнику годишње, док смо 1999. производили 65 килограма по становнику. Ми бисмо могли да производимо знатно више, али сточарство је уништено. ФАО нам предвиђа да ћемо од извозника хране постати њен увозник. Месо које ми производимо је квалитетно јер стоку хранимо нашим кукурузом, док је из увоза лош квалитет зато што су животиње храњене тако да им се подстиче бржи раст. Ми смо ове године извезли 700 тона доброг јунећег меса у Турску иако га немамо довољно ни за себе, а увозимо смеће из Бразила – истиче Гулан и додаје да би вест била да се у Србији отвара нека производња меса, а не да иде извоз у Турску.
Савети
Како препознати добро месо
– здрава свињетина има светлу до тамне црвене боје (зависно од старости)
– свињско масно ткиво је бело, а месо мора да буде прошарано масноћом
– свиња која је са храном добијала антибиотике има беличасто месо које је препуно воде
– пилеће месо које садржи антибиотике је крупније, мекано, кост се лако одваја од меса кад је печено, бледуњаво је и пуно воде
– код домаће пилетине кост се теже одваја од меса
– месо које стоји неколико дана постане суво
– одмрзнуто месо је бледо
– из одмрзнутог меса цури вода
Упозорење
Како нас варају
– продају нам месо пуно хормона, емулгатора и антибиотика
– у прерађевине стављају соју уместо чистог меса
– у виршле стављају механички откоштено месо (МОМ) уместо правог меса
– месо којем је прошао рок трајања стављају у ћевапе, пљескавице и јефтине саламе
– паштете су пуне масти, соје, емулгатора и адитива
– ушприцавају воду у месо да би било теже
– перу месо у хлорисаној води
Бројке
270.000 тона свињетине производи Србија годишње
100.000 тона пилећег меса производи се годишње у Србији
75.000 тона јунетине производи Србија годишње
4 кг јунетине по становнику годишње троши Србија
17 кг свињетине по становнику троши Србија
Чињенице:
Како лоше месо доспева на тржиште
– Увозом замрзнутог меса које је пред истеком рока трајања
– Шверцом меса лошег квалитета из Бразила и Аргентине
– Земља увозница због лошег квалитета врати месо назад у Србију и оно заврши у продаји уместо да буде уништено
– Стоки се даје храна пуна антибиотика и хормона
Курир.рс/Славица Томчић
