У октобру се навршава 100 година од Кумановске битке која је означила скори крај турске владавине на Балкану. На пољима око Куманова и пред спомен-костурницом на Зебрњаку биће свечано обележен тај значајан јубилеј. Годишњици ће присуствововати највише државно руководство Србије и Македоније.
Кумановска битка вођена је 23. и 24. октобра 1912. године током Првог балканског рата између српске и турске војске, и била је битка у сусрету, јер су војске јуриле једна према другој.
На брдима и пољима око Куманова 120.000 српских војниика сукобило се са турском војском. Колико је тачно било турских војника историчари се ни данас не слажу и не износе прецизне податке, али се слажу да су турски губици били знатно већи и да је заробљено око 2.000 турских војника и официра.
У великој победи српске војске код Куманова погинуло је око 800 српских ратника чији се посмрти остаци данас налазе у спомен-костурници.
“Споменик је направљен 1934. по налогу краља Александра и освештан 1937. године. Био је висок 48 метара, али су га Бугари срушили 1942. године”, каже Драган Недељковић, заменик министра културе Македоније.
Споменик и простор око њега већ деценијама је запуштен, али ће делимично бити обновљен за прославу стогодишњице битке. Саветник за културу председника Србије Радослав Павловић наводи да су се власти Србије и Македоније договориле да се простор приведе намени.
“Споменик ће бити сређен споља и унутра, биће осветљен и постављен видео-надзор, а Република Македонија одлучила је да се овај споменик прогласи спомеником културе”, истиче Радослав Павловић.
Ипак, када се све ово уради, споменик архитекте Момира Коруновића чија је висина сада 20 метара, неће изгледати као некада, јер у овој фази обнове није предвиђена изградња срушених 27 метара.
Вести
Овде је била
Свештена ватра жртве благородне,
Што су је махом широкијех крила
С кога је вишња загрмела јека Освете слатке.
Сињега мора разлила се широм
Преко равнина и гудура тмурни`,
Робље да прене и донесе вести:
Пламени обруч устрептана сунца
Како се рађа из крви и свести…
Сви на колена, сви!
Овде је Врело,
Где се сва лепа напојише срца
Снагом богова за боговско дело.
Овде је свети Храм. Овде је луче
Ватрама вере зажегла слобода,
Србију Стару да с нова обуче
У сјај и блеске као давних дана,
Када је, оно, Госпођа Царица
У одсевима гривна и ђердана,
Гледала одозго, с високих балкона,
С победа како император језди,
Уз урнебесни клик и поздрав звона.
Сви на колена, сви!