СА 300 грла, сточари подно Суве планине упорно чувају сточни фонд у сиромашној општини Гаџин Хан, али су за државу невидљиви. Наиме, у планинским условима опстаје једино домаће “шарено говедо”, које не могу уматичити и тиме добити право на субвенције, које се крећу и до 25.000 динара по грлу. У локалној самоуправи истичу да су у неколико наврата покушали да интервенишу код надлежних, али да су услови за субвенције прописани на државном нивоу и да се не могу мењати у складу с потребама локалних сточара.
– Тешко је некоме у Министарству пољопривреде објаснити да и кад би увезли и купили сименталке, не би било велике користи, јер оне не би опстале у планини. Годинама се чува ова домаћа сорта, и то искључиво за месо. Кажу ми да продам мојих 30 грла и купим уматичена. Не разумем зашто је проблем да имамо расу краве којој знамо ћуд – пита се овај млади сточар, који је спреман да уложи у нове стаје, али се боји да неће успети да се избори са “државном администрацијом”.
– Некада се гајило на хиљаду оваца у нашим крајевима, а сада нас десетак најупорнијих са територије Гаџиног Хана и Беле Паланке чувамо краве, да не би овај крај потпуно опустео. Имам 20 крава и 15 телади, а могло би се на овим пропланцима 10 пута више гајити, само кад би неко за нас имао слуха – каже сточар Љубиша Петковић (55), и додаје да немају ни организован откуп, већ зависе од околних прерађивача меса.
– Веома је цењено наше месо, јер на стотине километара наоколо нема загађивача, па краве пасу “биљну апотеку” – хвали се Љубиша.
У локалној самоуправи истичу да су у више наврата покушали да помогну сточарима, али да је држава неумољива, јер субвенционише само уматичена стада.
СИР ЗА ИТАЛИЈАНЕ
НА једном од врхова Суве планине до пре 20 година постојала је млекара где се правио најквалитетнији овчији качкаваљ. Нишка млекара је целокупну производњу тог деликатеса извозила на пробирљиво италијанско тржиште. Од млекаре су, на месту Три локве, остали само темељи.
Д. Алихоџић, Новости.рс