Произвођачи млека у Србији и даље траже да се нађе решење за ниску откупну цену млека, а тврде и да неки већ одустају од посла и продају краве од када је цена сточне хране драстично повећана.
У поређењу са другим кварталом прошле године, храна за животиње поскупела је 31,3 одсто, док је поредећи са целом 2020. забележен раст од 29,8 процената, наводи се у најновијем извештају Републичког завода за статистику (РЗС).
Истовремено, просечна откупна цена млека остала је иста – 37 динара уз седам динара држане премије. Произвођачка је, према рачуници овог сектора, око 56 динара, што указује у каквом положају се налази овај сектор.
Председница Савеза одгајивача говеда у Србији Сања Бугарски изјавила је како је масовнија продаја млечних крава почела пре неколико месеци од када имамо драстично поскупљење сточне хране.
„О том проблему разговарали смо и са премијерком Аном Брнабић и требало би да држава одобри ванредни пакет помоћи млекарима док се не нађе трајније решење“, рекла је Бугарски за Бету.
Нагласила је да би једино решење било да држава пропише минималну откупну цену млека, али би у том случају морала да ограничи и малопродајну цену као некад за „народни” хлеб. Ако би млекаре и пристале да подигну откупну цену млека и плате бар 56 динара по литру, уз трошкове прераде и транспорта, оно би у малопродаји знатно поскупело због чега би и ту цену требало ограничити.
Према њеној оцени, уколико се настави смањење домаће производње, последице би се осетиле када би се, услед ванредних околности, зауставио увоз млека.
Проблем с ниским ценама у овом сектору траје већ више година, а постао је израженији од када је Европска унија укинула квоте за овај производ што је довело до преплављености тржишта. На ово је недавно указала и председница Одбора за пољопривреду у Хрватском сабору и бивша заступница у Европском парламенту Маријана Петир.
Она је у разговору за портал „Агросмарт” упозорила Србију да се добро припреми у овом периоду да јој се не би догодило исто што и Хрватској.
Указала је на проблем нелојалне конкуренција као и да је у сточарству у тој земљи и даље проблематична ситуација.
Према њеним речима, уласком у ЕУ уследила је ланчана реакција пропадања породичних фарми. Тржиште је преплавила огромна количина увозног млека испод цене коштања јер није постојала довољна заштита. Оптимална произвођачка цена је око 50 евроценти, а у малопродаји се продавало и по 30 евроценти.
„Наш произвођач мора да прође кроз најстроже контроле националне лабораторије, док млеко које долази из ЕУ на хрватско тржиште нико не контролише. Постоји систем међусобног поверења. Залагала сам се за то да се пооштре контроле. Ако сумњаш да роба која се увози може угрозити здравље и безбедност твојих потрошача, имаш право да зауставиш и контролишеш такве пошиљке и тај механизам би чешће требало да се користи“, казала је Маријана Петир за овај портал, пренела је Политика.
Политика.рс, Спутник
