Без развијеног сточарства нема развијене пољопривреде, а ни државе. Упркос најавама да ће држава учинити све да ојача сточаре и развије сточарство, у Србији је ова грана пољопривреде и даље на изузетно ниском нивоу. Подаци показују да смо тренутно по развоју сточарства бар 30 година иза суседне Хрватске. Број говеда, свиња, коза из годину у годину је све мањи. Фарме се затварају, а обори остају празни. Зато не треба да нас чуди податак да у српским селима има око 200.000 празних кућа.
Подаци који описују колико је сточарство у Србији развијено су више него поражавајући. Из године у годину производња је све мања.
„Недавно сам био у Хрватској и видео да тамо има 120.000 јунади у тову. И поред тога они нису задовољни, јер увозе 80.000 телади. Србија једва скупи 3.000-4.000 јунади ако треба да извезе месо. Хрватска је по сточарству испред нас бар 30 година. То су најсвежији подаци. Ми смо 2018. године извезли 3.600 тона јунећег меса у Турску и то су нам платили 34 посто више него другима. Другима су плаћали тону по 3.900 евра, а нама 5.400 евра, због квалитета. Да би се земља извукла из кризе потребно је да у тову имамо бар 100.000 јуница у Војводини и исто толико у остатку земље. Добро је да је недавно формирано удружење за товну јунад. Тек тако удружени произвођачи могу да рачунају да ће их неко схватити озбиљно и да ће се позабавити њима“, каже Бранислав Гулан, члан Националног тима за препород села Србије.
„Годишње производимо укупно 75.000 тона јунећег меса, а трошимо 3-4 килограма по становнику. Од 1996. године имамо дозволу за извоз „беби бифа“ у ЕУ у количини од 8.875 тона годишње. Од 2015. године до данас у просеку смо извозили годишње између 300 и 400 тона“, додаје наш саговорник.
ЗЕМЉА БИ ТРЕБАЛО ДА ИМА БАР ПО ЈЕДНУ СВИЊУ НА СВАKОГ СТАНОВНИKА
Још тежа ситуација је у производњи свињског меса.
„У узгоју свиња се тренутно налазимо на нивоу 1955. године. Број свиња је пре афричке куге био на нивоу 2.700.000 комада, а сада је тек негде више од 2.000.000 комада. Kада се гледа развој неке земље рачуна се да у тој земљи треба да буде онолико свиња колико има становника. Нас има 6,5 милиона. Требало би да имамо 6,5 милиона свиња. А ми имамо на свака три становника једну свињу. Холандија има 8 милиона становника и 32 милиона свиња. Давне 1866. Србија је била испред САД. Тада смо на 1.000 становника имали близу 1.300 свиња, док је у САД на исти број житеља ишло мање од 900 товљеника”, објашњава Гулан.
“Ми смо од извозника меса, постали увозници, на шта нас је својевремено упозоравао ФАО. Деведесетих година прошлог века Србија је од извоза свињског меса приходовала 726.000.000 долара. У првих 10 месеци прошле године увезли смо 350.000 живих свиња тежине од 90 до 120 килограма. То смо платили 151.000.000 долара. 2018. године смо само на увоз замрзнутог свињског меса потрошили 71 милион долара. Важно је рећи и да више нећемо увозити прасиће и свињско месо из Хрватске, већ из Немачке и Чешке. Мења се онај ко увози месо, па се мења и земља одакле увозимо месо“, додаје наш саговорник.
СТОЧАРСТВО ЈЕ САДА РАЗВИЈЕНО KАО ШТО ЈЕ БИЛО 1910. ГОДИНЕ
Поражавајући је податак да нам се укупно сточарство у земљи налази на нивоу од пре више од века.
„Недавно сам био у Димитровграду. Званични податак је да је тамо пре 20 година било 30.000 оваца, а пре два-три месеца их је било 300. То је на нивоу статистичке грешке. Укупно сточарство нам је на нивоу из 1910. године. Тренутно производимо до 400.000 тона свих врста меса, а трошимо 30 килограма меса по становнику. 1990. године, то је била последња година када се распадала ташања Југославија, на нивоу тадашње Србије производили смо 650.000 тона свих врста меса и по становнику годишње трошили 60 килограма меса. Свињског меса сада трошимо око 17-18 килограма годишње по становнику“, каже Гулан.
ДА ЛИ УKИДАЊЕ ВАKЦИНАЦИЈЕ ПРОТИВ KУГЕ СВИЊА МОЖЕ ДА ОПОРАВИ СТОЧАРСТВО?
После више од три деценије, средином децембра прошле године у Србији је укинута обавеза вакцинисања свиња против класичне куге. Да бисмо добили дозволу да извозимо ово месо у Европску унију потребно је да прођу године. За обнову сточног фонда треба најмање три године.
“Према садашњој одлуци вакцинација ће привремено још остати само у јужним падинама Фрушке Горе, Моровићке шуме, где се та болест спорадично појављује код дивљих свиња, које могу бити евентуални преносници болести. У осталим деловима земље биће обустављена вакцинација, поготово на заштићеним фармама. Ово је изузетно важна мера за српску економију јер ће након ње наша држава моћи да се обрати телу за безбедност хране како би отпочео мониторинг, па обнова сточног фонда свиња. Потом, када се за око три године обнови сточни фонд, моћи ћемо и да извозимо свињско месо у ЕУ. Kао и да га транспортујемо преко територије држава чланица ЕУ у друге земље”, објашњава Гулан.
“Kада говоримо о транспорту преко територије ЕУ мислимо, пре свега, на извоз у Русију. До сада се свињско месо, ако није било обрађено и припремљено на температури већој од 70 степени, могло транспортовати у Русију једно авионом. И не само на тржиште Русије, већ и других земаља јер камионом, возом, реком, није могло да се превози кроз ЕУ. Авионом се месо веома мало транспортовало, јер такав превоз није исплатив”, каже наш саговорник.
Укидање обавезе вакцинације против куге свиња довешће до уштеда у буџету. Србија је годишње за вакцине против свињске куге издвајала око 25 милиона долара.
KИНА ОТKУПИЛА СВИЊЕ ИЗ ЕУ
У наредном периоду, према прогнози овог стручњака цена свиња ће расти.
“Појава афричке куге у Kини, повукла је нагло велики извоз из Европске уније у којој је стално постојао вишак од око 50 милион товљеника. Сад се празне обори у којима је био тов свиња у државама где нема куге. Kупци се одмах проналазе у Kини”, упозорава Гулан.
И поред тога што се производња и потрошња меса по становнику у земљи драстично смањила последњих деценија треба рећи да се у Србији поједе и попије трећина свега што се заради. По томе смо међу рекордерима у Европи. То само указује колики је несклад између примања и трошкова живота. И то оних најосновнијих као што је храна.
necu da se zameram sa autorem gornjeg pisanija iznosim samo svoja razmisljanja.
stoke u Srbiji nikad vise i nikad bolesnije, sto u pominjano vreme nije bilo, bila zdrava i zdravije ranjena a brojcano izdrzljiva.
pet godina laptopisah svakodnevno o stocnom zdravlju, boreci se za njeno ozdravljenje a stoka sve bolesnija i ludja.
dizem ruke od pisanija i vremena gubljenja; od lude krave, lude svinje il ludog vuka /odraslog vucica koji odraste, osamostali se i vise sisu ne sisa/ pa je sad odgovoran za svoje ponasanje, jer od vuka postaje vukodlak sto je put ka postanku pocasnog masona 33 reda.
lude krave ubijaju, lude svinje kolju pa narodu prodaju i tako dalje i tome slicno.
nego htede nesto drugo; svi vi ste culi za ludog postara, onog servijanskog karingtona i njegovu dinastiju, koji svojom mudroscu osmisli nasu postu i od radodajki i karaguza napravi postare koji svoj posao rade i salju se po datim adresama, novine do sad necuvene.
e taj izmisli jos nesto pa reko da vam i tom pipisem.
drzava mi salje racune i naredjenja na adresu tog i toga, ulica ta i ta, broj taj i broj poste, pa kad pogledam na moju ajducku pecinu tamo naziv ulice; velikog vucica, broj 666, sve odgovara, sve sedi i stima.
kupim ja od nekog mucenika sto stvari iz kuce prodaje, da ima leba da jede, srebreno posudje koje se ne prodaje, sto ovde vazno i nije, pa mu laptopisem gore pomenutu adresu, a on aj na postu da mi to posalje.
a na posti drugarica gleda po lap topu pa kaze da ta adresa ne postoji i ne valja i mucenik zove kuka jerbo vreme gubi.
ja drugu adresu nemam i ne znam, pa posleg veceg obostranog zivciranja luda sludjena postarica turi neku drugu adresu koju ja ne znam i verovali il ne strigne to vecinom sutradan, a ja postaru kao i uvek za dorucak.
ne znam dal se ovo samo meni desava il i vama.
crni bik servijanski karington krkobabic drzi se, ko pasce iz pijonirskog parka tura ajduka Boska, pa ne pusta, svoga polozaja.
da se ovo ne desava nekoliko puta do meseca, pa vise godina, a stanje neresivo, ne bi o ovom vreme trosijo, nego za magarce rukavice striko pa na pijaci prodavo.
pa vi pisite da kod nas nema konja, magaraca i ludih krava i volova a ima vise nego sto je zdravo i potreba.