Шумадијски сајам пољопривреде у Крагујевцу, највећа јесења смотра аграра у Србији, отворен је јуче на простору „Шумадија сајма”, крагујевачког предузећа које ову манифестацију организује 18. пут. Уз пригодну свечаност, сајам су отворили државни секретар министарства пољопривреде Жељко Радошевић и градоначелник Крагујевца Никола Дашић, поздрављајући више од стотину излагача међу којима је било највише дистрибутера пољопривредне механизације, опреме и алата, углавном стране производње.
Уз продавце живине и коња, учешће на манифестацији су узели прерађивачи воћних и ратарских култура, затим представници банака и осигуравајућих кућа, али је приметан био изостанак узгајивача стоке.
– Изложба сточних грла биће организована у недељу, када се манифестација затвара, а сви расположиви капацитети нашег предузећа су закупљени, што овај сајам сврстава у ред најуспешнијих смотри у нашој земљи на којима се представљају капацитети, потенцијали и домети пољопривредне производње за коју је директно везано на десетине хиљада домаћинстава у Србији, као и велики број компанија – навео је Александар Штајн, директор „Шумадија сајма”.
Јесење окупљање шумадијских пољопривредника у Крагујевцу представља најдуговечнију и најзначајнију градску сајамску манифестацију која локалним властима из овог дела Србије пружа могућност да сагледају и шира кретања у области пољопривредне производње.
„Крагујевац издваја све више средстава за развој села, не само да би помогао пољопривредницима, већ и да би наредне генерације биле заинтересоване за производњу квалитетне хране која постаје све траженија роба на глобалном тржишту. Тренутно се свет суочава са озбиљним проблемима који погађају и нас, а збивања, између осталог, утичу и на смањење сточног фонда који је у крагујевачким селима и Шумадији последњих година драстично опао”, упозорио је градски већник за пољопривреду Дамјан Срејић, наводећи да је актуелна несташица млека плод низа замршених процеса који утичу на производњу и пласман.
У Крагујевцу је недавно отворен Државни дата центар за чување електронских података, а све већи број домаћих и страних фирми отвара погоне у индустријским зонама поред главних саобраћајница. Интензивна реиндустријализација Шумадије и развој интернет сектора мењају традиционалне навике великог броја пољопривредних произвођача, али и пословне планови младих који у све већем броју напуштају село.
– Бојим се да ће после несташице млека доћи и до несташице меса. Много грла је продато страним купцима, па се већ годинама увози месо сумњивог квалитета. Има много проблема, па су се сточари окренули једноставнијој воћарској и ратарској производњи. У гружанском крају данас има трипут мање краве него пре десетак година, а млади су незаинтересовани за тај посао и после школовања заувек напуштају село – каже пољопривредни произвођач Часлав Жиловић.
До 11. септембра, када се манифестација затвара, учесници 18. Шумадијског сајма пољопривреде моћи ће да присуствују бројним предавањима стручњака, а организатор програма „Шумадија сајам” припремио је и богат забавни садржај за посетиоце.