Београд – Предлог Закона о буџету сваке године предмет је скрупулозне анализе политичких партија, организација цивилног друштва и грађана.
Ове године, једна ставка је посебно привукла пажњу – за Безбедносно-информативну агенцију из буџета се издваја 5,3 милијарде динара. Ова ставка, за разлику од осталих, није ближе дефинисана. Нема никаквих назнака како ће тај новац да буде коришћен.
Према речима Момира Стојановића, бившег директора Војнобезбедносне агенције и председника скупштинског Одбора за контролу служби безбедности у прошлом сазиву парламента, тако и треба да буде.
„Када би се буџет Безбедносно-информативне агенције детаљније разлагао, дошло би се у опасност да се одају поверљиве информације. Примера ради, када би се навело колико новца се одваја за плате, стране службе би могле да реконструишу колико људи је запослено у БИА“, наводи Стојановић.
Ипак, он истиче да то што подаци о буџету БИА не треба да буду доступни јавности, никако не значи да не треба да буду контролисани. Посао контроле буџета БИА треба да обављају посланици скупштинског Одбора за контролу служби безбедности, којим је до пре две године председавао управо Стојановић.
„Од како је формиран нови сазив скупштине, тај одбор постоји само на папиру. Они се не састају, не шаљу скупштини извештаје о раду, као да постоји прећутни договор да се службе не контролишу. Нажалост, дошли смо у ситуацију да службе контролишу скупштински одбор, уместо да буде обрнуто“, наводи Стојановић.
Са његовим виђењем улоге скупштинског одбора, делимично би се сложио и активни члан тог тела, Радослав Милојичић из Демократске странке.
„Седница на којој би се говорило о буџету БИА није одржана. Ја као члан одбора нисам упознат са начином на који ће се трошити новац који је опредељен“, каже Милојичић.
Према његовим речима, рад одбора је обесмишљен чињеницом да већину заузимају посланици владајуће коалиције.
„Ја сам на одбору предлагао да идемо у контролне посете, али је већина то одбила. Такође сам и изнео предлог да се седнице отворе за јавност, али је и тај предлог одбијен. Након тога је свако даље учешће у раду тог одбора постало бесмислено“, наводи Милојичић.
Од јула прошле године скупштински Одбор за контролу служби безбедности се састао дванаест пута. Према подацима портала Отворени парламент, последња седница је одржана 5. октобра ове године, када је разматран извештај о раду Војнобезбедносне агенције.
Богољуб Милосављевић, професор Правног факултета Универзитета Унион и члан УО Београдског центра за безбедносну политику, истиче да закон дозвољава могућност члановима скупштинског одбора да контролишу рад служби.
„Формална могућности постоји, међутим увек се враћамо на већ чувену политичку вољу. Дакле, све зависи од спремности народних посланика да обављају свој посао“, истиче Милосављевић.
Капитални пројекти
Поред 5,3 милијарде динара који се у предлогу Закона о буџету одвајају за рад БИА, ова безбедносна служба се помиње и на још једном месту.
За капиталне пројекте БИА из буџета ће се наредне године издвојити 271 милион динара, али се не наводи о каквим капиталним пројектима је реч. На истом месту стоји и да ће за исте сврхе у 2019. години бити издвојен 301 милион.
В. Јеремић, Данас.рс
