Ситуација на тржишту хране у Србији и у свету никако не слути на добро, а права експлозија цена могла би се десити већ у фебруару или марту наредне године, и то с несагледивим последицама.
– Стање на светском тржишту хране сада је гора него 2008. године када смо имали велику кризу, а то не значи ништа друго него високе, па и рекордне, цене житарица и уљарица, а након тога и сточарских производа – каже за “Дневник” директор новосадске Продуктне берзе Жарко Галетин.
Он наводи да је један рекорд већ оборен јер је цена соје достигла највиши ниво у Србији у историји праћења цена те уљарице. Соја је прошле недеље на Продуктној берзи у Новом Саду коштала 71 динар килограм, а слично је и на светским берзама. У Буенос Ајресу се соја прошле недеље продавала за фантастичних 730 долара по тони.
Биљна производња ће некако прегурати последице суше, али сточарство неће издржати још један ударац, мишљења је председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић.
– У наредној години учешће сточарства у укупној вредности пољопривредне производње могло би пасти на 25 одсто, што још није забележено у историји српског аграра – упозорио је Шеварлић, професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.
Он је указао на то да ће као резултат суше доћи до пораста цене сојине и сунцокретове сачме као компоненти за концентровану сточну храну заједно с кукурузом, што ће довести до скока цена сточне хране.
– То значи погоршање економске позиције сточара који је ионако на незавидном нивоу, имајући у виду да њихова делатност учествује с око 30 одсто у структури укупне вредности пољопривредне производње – истакао је он.
Шеварлић тврди да у овој години “треба очекивати још један покољ стоке, што ће тренутно можда одржати цене меса на прихватљивијем нивоу за потрошаче, али већ после Нове године можемо очекивати интервентни увоз меса и прерађевина од меса”. По Шеварлићу, “нећемо имати довољно да задовољимо сопствене потребе, и поред пораста цена за потрошаче”.
Он је даље нагласио да ће у биљној производњи у Србији, осим кукуруза који заузима највеће површине, посебно бити смањен род уљарица. То се, како је навео Шеварлић, пре свега односи на соју, која је далеко осетљивија на сушу него што је то случај са сунцокретом, али и код потоње биљке.
– Приноси соје ће вероватно бити смањени око 40 одсто, сунцокрета око 20 одсто, и то ће се одразити не само кроз смањење приноса и обима производње него и практично нижим квалитетом производа, а знамо да су то производи екстра и прве класе, који су, по правилу, намењени извозу – рекао је професор.
Шеварлић је додао да код производње уљарица, сунцокрета и соје, осим смањења приноса, треба очекивати и повећање трошкова прераде тих култура јер ће степен коришћења расположивих капацитета бити значајно мањи, а тиме и фиксни трошкови по јединици прерађених производа, пре свега уља, далеко већи.
Шеварлић је напоменуо и да цене пољопривредно-прехрамбених производа неће зависити само од трошкова домаћих и увозних производа већ и од потражње на светском тржишту и односа курса евра и динара.
Дневник
