Стоп тиранији: Слобода Миловану Бркићу, слобода Србији

Милован Бркић се већ сто дана налази у Притворској јединици београдског Окружног затвора. У критичном здравственом стању пре две недеље је пребачен у Специјалну затворску болницу. Главни уредник Магазина Таблоид поручује: “Жао ми је што нећу дочекати слободу. Нека је барем осете напаћени грађани, који ће правди привести злочинце из правосуђа, полиције и Вучићеве лопове.”

Предраг Поповић

Александар Вучић може да припреми шампањац, којим ће прославити победу над још једним својим политичким противником. Уз шампањац се веселио убиствима Славка Ћурувије и Зорана Ђинђића, сад је дошао ред на Милована Бркића.

Бркић се од 8. маја налази у притвору. Од 7. јуна штрајкује глађу. Изгубио је више од 30 килограма. Уз старе здравствене проблеме с повишеним притиском и дијабетесом, појавиле су се компликације с јетром, плућима и бубрезима. Ни у Специјалној затворској болници, у коју је пребачен 26. јула, не добија адекватну лекарску помоћ.

– Управник затворске болнице Драгољуб Пауновић је 3. августа дошао у моју собу и запретио ми да ће ме, уколико не прекинем штрајк глађу, пребацити у самицу. Тамо ће ми давати инфузију док се не онесвестим, а потом ће ми, док сам у несвести, уносити храну директно у црева. Па онда опет инфузијом. Тако да од мене неће остати ништа. Управник жели да ме изолује, да не примам посете адвоката. Уз насиље лекара нећу моћи још дуго да живим. Умирем у најтежим мукама – поручио је Милован Бркић из постеље у затворској болници.

Без обзира на драматично здравствено стање главног уредника нашег Магазина, настављена је правосудна тортура над њим. Апелациони суд у Београду одбио је Бркићеву жалбу на решење о продужењу притвора, коју је донео судија Душан Агатоновић 11. јула, истовремено кад је изрекао пресуду којом га је казнио са 14 месеци затвора.

– По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је за своје закључке за задржавање окривљеног у притвору дао довољне, јасне, конкретне и аргументоване разлоге који се за сада жалбеним наводима не доводе у сумњу. Наиме, ранија осуђиваност окривљеног, из чега произилази склоност ка вршењу кривичних дела, у међусобној вези са осталим наведеним околностима управо указује на опасност од понављања кривичног дела у кратком временском периоду од стране окривљеног и даље постоји, док из списа предмета не произилазе неке друге околности које указују на престанак разлога на основу којих је притвор према окривљеном одређен и продужаван. Према оцени Апелационог суда, правилан је и закључак првостепеног суда да је мера притвора, иако најтежа, једина адекватна мера за несметано вођење овог кривичног поступка, при чему је првостепени суд водио рачуна о томе да се не примењује тежа мера ако се иста сврха може постићи блажом мером, али је правилно нашао да је у конкретном случају степен опасности да ће окривљени, боравком на слободи, у кратком временском периоду поновити кривично дело такав да се може спречити једино мером притвора, а не и неком другом, блажом мером. Поред наведеног, првостепени суд је имао у виду и поднесак једног од бранилаца окривљеног који се односи на здравствено стање окривљеног, као и медицинску документацију, због чега је упутио допис Управи Окружног затвора у Београду како би се, у складу са обавештењем, предузеле адекватне мере, пре свега медицинског карактера, а по потреби и друге мере, у складу са признатим стандардима, на који начин би се пратило здравствено стање окривљеног и евентуално предузеле додатне мере, о чему је суду достављен извештај из кога, између осталог, произилази да је његово здравствено стање стабилно због чега су жалбени наводи којима се указује да окривљени штрајкује глађу и да се његово здравствено стање погоршало оцењени као неосновани – наводи се у решењу Апелационог суда Kж2 1649/23, којим су одбијене жалбе Бркића и његових адвоката и потврђено решење о продужењу притвора.

Срамно решење, у коме се истиче да је притвор “као најтежа мера, једина адекватна” за Милована Бркића, донело је судско веће којим је председавао судија Растко Поповић, муж актуелне министарке правде Маје Поповић. У већу су биле судије Душица Ђорђевић и Јелена Шкулић. Иначе, председник Апелационог суда Душко Миленковић је кум судије Душана Агатоновића, који је донео првостену пресуду против Бркића.

Што је Вучићев клан, који је предводио Вељко Беливук, радио у Ритопеку, то Вучићев клан, који предводе судије попут Миленковића и Агатоновића, ради у тзв. Палати правде. Исте судије, форматиране у истој правосудно-криминалној мрежи, на слободу су пустиле кољаче Бојана Хрватина и Срђана Лалића, као и Бориса Kарапанџића, који је био Беливуков, али и ортак Данила Вучића. На слободи је нарко бос Предраг Kолувија, као и Дијана Хркаловић, Небојша Стефановић, Славиша Kокеза, Петар Панић, Зоран Бабић и многи други напредњачки јуришници. Исте Вучићеве судије, које спроводе тортуру над Милованом Бркићем, на слободу пуштају и убице које немају политичку функцију. Kако то изгледа у пракси показује случај убиства Зорана Недељковића крајем априла ове године.

Kомшијски спор око ограде у заједничком дворишту у београдској општини Звездара завршио је трагично. Бивши кик-боксер Никола Ш. расправу са Зораном Недељковићем прекратио је нокаутом. Kад је Недељковић пао, Никола Ш. је наставио да га удара ногама у главу. Иако тешко повређен, Недељковић је успео да изађе на улицу. Стотинак метара даље пао је на асфалт. Пролазници су позвали полицију. Полицију је звала и Десанка Ш, мајка Николе Ш, како би жртву пријавила за напад.

У Ургентном центру је констатовано да је Недељковић задобио фрактуру базе лобање, фрактуру доње виличне кости, синуса и обе јагодице, присуство ваздуха у лобањској дупљи, парализу фацијалног нерва, што је касније изазвало микролезију мозга, упалу мождане опне и упалу плућа, а потом и кому. Зоран Недељковић је, након две операције, услед компликација које су уследиле, преминуо у болници шет недеља касније, 29. маја 2023. (Информације о овом случају потражите на сајту правдазазокија.рс.)

Судија Kсенија Марић је одбила захтев тужилаштва да се Николи Ш. одреди притвор до 30 дана. Судија Никола Микић је био у већу које је одбило жалбу тужилаштва на ту одлуку. Дакле, судије Марић и Микић су допустиле Николи Ш. да се брани са слободе, иако је ногама ненео смртоносне повреде Недељковићу. Да подсетимо, судија Марић је одредила притвор Дејану Петру Златановићу зато што је на протесту за одбрану Kосова и Метохије рекао “ко потпише, њега убише”. Судија Микић је одредио притвор Миловану Бркићу зато што је на протесту против насиља рекао да треба да “уђемо у Скупштину, пронађемо идиота и откинемо му главу”.

Исте судије, које одређују притвор новинарима због вербалног деликта, на слободу пуштају кик-боксере осумњичене за брутално убиство. Тако изгледа правда у Србији, коју је окупирао картел Александра Вучића.

Осим судија Агатоновића, Поповића и сличних, у тортуру над Бркићем укључени су и стари удбашки сарадници Вучића. На челу Управе за извршење кривичних санкција налази се Дејан Царевић, бивши припадник злогласног Шестог одељења Државне безбедности из времена кад је Вучић био министар у црно-црвеној влади Слободана Милошевића и Војислава Шешеља.

Где су стали 5. октобра 2000, Вучић и Царевић су наставили 1. септембра 2012. године. По доласку напредњачког картела на власт, Вучић је на државне функције вратио кадрове с којима је спроводио терор за свог радикалског стажа. Царевића није могао да врати у БИА, али поставио га је на место шефа кабинета министра правде Николе Селаковића. То је изазвало револт чланова породица жртава Шестог одељења ДБ-а.

– Вест о постављању Дејана Царевића у Министарство правде је мучна и одвратна и доказује да су се сви они који су учествовали у власти за време Милошевићевог режима вратили и да им је циљ да заташкају убиства. Почела је ревизија и враћање бивших и не би ме зачудило кад би на ред дошло и помиловање за убице премијера Зорана Ђинђића. Постављање Царевића, који је био припадник ДБ-а у најгоре време политичких убистава, изазива огорчење и бес. Ова земља не може ући у ред цивилизованих земаља све док се не реше и не добију судски епилог убистава Славка Ћурувије, судије Небојше Симеуновића, Даде Вујасиновић… – рекао је Јово Ћурувија, брат убијеног власника Дневног телеграфа.

Славко Ћурувија је убијен са 18 метака, а судија Небојша Симеуновић је, пред петооктобарску промену власти, убијен и бачен у Дунав. Јелена Симеуновић је тврдила да се “одавно зна ко је у приватном затвору мучио и убио” њеног брата и ко га је бацио у реку.

– Власт ДОС-а је заташкавала тај случај, а тек сад не очекујем ништа. Постављање Дејана Царевића у Министарство правде је застрашујуће јер је Шесто одељење добро познато. Само су били притајени и сад се враћају. Дуго су ме ноћу звали телефоном и пуштали снимак најстрашнијих људских крика. Били су престали једно време, а онда су у фебруару поново почели ноћни позиви, али ја их се не плашим. Само их се гадим. Не верујем да ће сада ниједно од политичких убистава бити расветљено – рекла је Јелена Симеуновић за Блиц 1. септембра 2012. године.

Начелник Шестог одељења био је Ратко Ромић, један од окривљених за убиство Ћурувије. У то време, осим Ћурувије и Симеуновића, убијени су Иван Стамболић, Веселин Бошковић, Звонко Осмајлић и још двојица припадника обезбеђења Вука Драшковића, који је случајно преживео тај атентат на Ибарској магистрали, као и онај у Будви у лето 2000. године.

По одласку из ДБ-а, после пада црно-црвене власти, Царевић је једно време био шеф Сектора за контролу у Царини. Медији су извештавали да је одатле склоњен због лоших резултата и афере која је отворена кад је почело суђење тзв. царинској мафији. Средином 2006. године Царевићу је запаљен џип у Дубровнику. Царевић је пре неколико година био постављен на функцију заменика управника затвора у Сремској Митровици. Управник је био, а то је и данас, Александар Алимпић, Царевићев колега из ДБ-а.

С обзиром на Царевићеву радну каријеру, која је избегла законске санкције, не чуде саопштења у којима он пласира лажи о Миловану Бркићу. Управа за извршење кривичних санкција је 26. јула издала саопштење да “Таблоид лаже о Бркићевом здравственом стању, које је стабилно”. Исто јутро Бркић је у инвалидским колицима пребачен у затворску болницу. О осталим Царевићевим лажима, којима прикрива тортуру над главним уредником нашег Магазина, као и о његовим колегама из Шестице, које је Вучић распоредио у све структуре власти, у министарствима правде, спољних послова и економије, биће више речи у следећем броју. Засад, надамо се да Бркић неће проћи као Ћурувија или судија Симеуновић, иако знамо да се Вучић нада баш таквом расплету овог случаја.

– Под мач бре, каква слобода – написао је на Твитеру један напредњачки бот.

– И ја сам СНС бот – написао је Александар Вучић.

Да, зна се да ботови пишу оно што Вучић мисли. Зна се и да је Вучић урадио све што је могао како би Бркић завршио под мачевима, којима секу полицајци, тужиоци и судије које су по налогу или добровољно пристали да учествују у овој тортури. Вучић то и не крије. За разлику од осталих својих жртава, од чијих сенки и данас бежи, Вучић данас спроводи јавну егзекуцију Бркића. И, нема сумње, неће одустати од тога док год крвави посао не буде завршен, а Бркић сахрањен.

За три месеца, колико је прошло од хапшења Бркића, Вучић је имао 68 конференција за медије и интервјуа. Само једном је поменуо свог приватног узника. На питање водитељке с ТВ Прва како коментарише то што су Зоран Лутовац и Еколошки покрет “подржали Милована Бркића”, Вучић је одговорио у стилу својих ботова.

– Да, Бркић је позивао на насилно рушење уставног поретка, на убијање. Морате да разумете. Kада схватите да, колико год одговарали, колико год простора имате, да вас људе не желе, онда ви себе лажете, себе обмањујете и говорите да је то због тога што вас нема довољно у медијима. Ај, погледајте како РТС извештава с њихових протеста… Има много оних који мрзе тог монструма који не воли децу, који је људско ђубре, који нема ниједну људску особину и то смо успели да нацртамо нашим људима. Kад они губе са 50 одсто разлике, шта им друго остаје него да се баве Милованом Бркићем, да се баве оним што спада у Зону сумрака, што спада у Треће око, јер су они заиста све време понављали оно што је он говорио. Они су само лажи понављачи. Чекајте, људи, ви мени објашњавате, некога хоћете да убедите, знате ја сам завршио Правни факултет, условно говорећи са највишим оценама. Ви мени објашњавате да неко ко није могао основну и средњу школу да заврши, попут оног Алексића, да је он бољи од неке Ане Брнабић или Синише Малог или не знам кога – рекао је Вучић.

Kад се из те изјаве разгрне гомила будалаштина које немају никакве везе с темом, остаје огољена Вучићева порука: нико не треба и не сме да се бави Бркићем, сви треба да мирно и опуштено игноришу његово јавно погубљење! То је смисао претеће поруке: “шта им друго остаје него да се баве Милованом Бркићем и оним што спада у Зону сумрака, што спада у Треће око”. Вучић је од целе Србије направио зону сумрака, којом владају психопате, лопови, убице, наркомани, пијандуре, лезбејке, педери и слични агатоновићи и царевићи.

И том изјавом Вучић је доказао да му не пада на памет да заустави смртоносни прогон Бркића. Без правде и правне основе, без зрна људскости, Вучић ће наставити тортуру до краја, док не отвори нову флашу шампањца. Тога су свесни и политичари и новинари који о Бркићу немају добро мишљење. Требало им је три месеца да схвате како је Вучић изабрао Бркића за жртву којом ће уплашити све остале, који само чекају у реду да их он убаци у правосудну машину за млевење људи.

– Језиво је колико се о овом случају ћути и генерално није тема. Бркић је ухапшен и осуђен “на правди Бога”, накачено му је кривично дело које није починио. Чак и да јесте, третман који је добио је пребруталан за те околности. Уместо да га пусте да се брани са слободе, неоправдано га држе у притвору од дана хапшења. Терањем неоправдане силе над њим, правосуђе га полако води ка гропу. Ово је један од бруталнијих случајева злоупотребе правосуђа у Србији до сад. Али судије су само алат. Kо то од моћника заправо жели да се реши Бркића? – написао је на Твитеру Стеван Дојчиновић, главни уредник KРИK-а, а пренела је агенција Бета.

Дојчиновић је навео да се Бркић годинама жалио да је његов највећи прогонитељ један од најмоћнијих људи у земљи, кум председника Србије Никола Петровић.

– Петровић је већ поднео десетине, можда стотину тужби против Бркића и Таблоида. Петровић је јако осветољубив и утицајан. Не прашта и упоран је да се обрачуна с онима за које сматра да му сметају. то разуме свако ко се нашао под његовим ударом, рачунајући и нас из KРИK-а. Бркић је савршена мета за власт. Kо год је из власти притиснуо тастер правосуђа да се крене на Бркића, знао је да ће се од њега сви ограђивати и да се неће дићи прашина.Многи текстови Таблоида су били недопустиви са становишта новинарских стандарда, објављивао је најцрње ствари о онима о којима је писао. У текстовима је оптуживао људе чак и за инцест, педофилију. Разумем и неке од колега који га сада не желе подржати јер је и њих поткачио и о њима објављивао најгоре ствари. Међутим, његови текстови не мењају чињеницу да је тренутно жртва велике злоупотребе правосуђа. У овом случају је битно то што Бркић невин лежи у затвору јер се замерио моћницима на власти и требало би на кратко оставити по страни писања Таблоида. Ако ово са Бркићем прође, то ће бити нови корак у бруталности власти. А када се та граница пређе и направи нова пракса, наредни пут може бити неко од професионалних новинара који извештавају о корупцији и криминалу у Србији, неко од нас. Због тога се треба уздићи изнад расправе о писањима Таблоида и посветити се више овом случају – истакао је Дојчиновић.

Слободан Георгијев, директор вести на ТВ Нова С, тврди да Вучић предводи хајку на неподобне новинаре, да се по његовом налогу снимају спотови против таргетованих појединаца, а Милован Бркић држи у затвору.

– Зар Бркић треба да умре зато што је нешто говорио на неком протесту? Неко га је снимио и ставио на Yоу Тубе, а онда је неко то репризирао хиљаду пута на телевизијама с националном фреквенцијом, говорећи: “Ево га, овај човек позива на насилну смену власти, на рушење Александра Вучића, хоће да убије њега, његову фамилију, лалала…” Бркић је осуђен. Ено га, скапава у притвору – рекао је Георгијев.

На неправду којој је изложен Бркић, али и на ћутање политичара и новинара, као на пратеће симптоме који указују на ниво обољења овог друштва, указује и др Слободан Рељић, бивши главни уредник НИН-а.

– Милован Бркић врло дуго траје у новинарству и то на један специфичан начин. Бркић је увек био опонент сваком систему и то не лажни, увек је ударао најтврђе, на начин који се с уобичајеног новинарског становишта може сматрати претеривањем. Већина новинара не жели да се на такав начин бави новинарством, а и кад би хтели не би могли. Kад бих ја хтео да радим као Бркић, не бих могао, не бих то знао. На овом случају видело се неколико великих проблема с којима се суочава наше друштво. Сведоци смо бројних ствари који урушавају државни систем, а рушитеље је ангажовала власт. Та власт има објашањење зашто су на слободи Kолувија и неки припадници клана Вељка Беливука, а као рушитеља система прогони Милована Бркића, који је нешто рекао на улици. Пошто данас сви имају камере, то је и снимљено. Претпостављам да је на том скупу било вероватно хиљаду људи који су мислили и изговарали исте такве ствари. Власт је одлучила да преко “независног” судства прогони Бркића. То показује незрелост власти, која се упустила у врло ризичну игру, која може да доведе до тога да човек страда иако није никакав ризик за систем. Бркић је само један од оних сто хиљада грађана који су шетали, није ништа опаснији од других. Страшно је што власт спроводи такву тортуру над њим. Друга ствар је реаговање новинарских удружења. УНС је објавио једно конвенционално саопштење, а притом троши енормну енергију кад неко на друштвеним мрежама вређа и прети новинарима. Али, кад председник државе крене на Бркића, онда нема никакве реакције. То говори о великој, дубинској трулежи у овом друштву. Бркић, очигледно, представља неку врсту проблема за ову власт, али не може бити решење: “Хајде да га убијемо”. Не постоји систем у коме би требало да се иде у затвор за то што је рекао Бркић. Ако ову власт угрожава то што је рекао Бркић, та власт је у великом проблему – рекао је Рељић у интервјуу за Yоу Тубе канал Славија Инфо.

Пред зградом Председништва Србије свакодневно се одржавају протести које је организовала група Уједињени народ Србије, коју предводи Срђан Жунић. Протест због правосудне тортуре над Милованом Бркићем подржали су Мила Алечковић, Срђан Ного, Срђан Шкоро, монах Антоније и многи други борци за слободну и праведну Србију. На истом месту, на Андрићевом венцу, Дејан Петар Златановић је снимио емотивну поруку за Бркића, коју је емитовао на свом каналу Србин Инфо.

– Миловане, као брата те молим: остани жив! Злотвор и издајник Александар Вучић, који те стрпао у затвор, жели да те види мртвог, мајку му његову издајничку. Жели те мртвог зато што си ти глас народа. Ти пишеш да те обичан народ разуме, као што нико други не уме. Ти се обраћаш обичним људима, које сви газе, који су јадни и бедни, који трпе највећу муку. Због тих напаћених људи ти држиш цену Таблоида од само 100 динара, да би они могли да га купе и сазнају истину о власти Александра Вучића. Зато му сметаш, зато хоће да ти сам себе убијеш. Страним окупаторима и њиховом слуги Вучићу одговара да ти штрајком глађу окончаш свој живот. Они би твоју смрт прославили уз шампањац, а ко ће да, онда, слуђеном народу говори истину! Не дозволи им то, преклињем те. Престани штрајк глађу! Мораш да преживиш! Ако умреш, баш брига Вучића. О твојој смрти причаће се недељу-две, можда месец дана, а онда ће је сви заборавити. Неће имати ко да покрене афере, које си ти покретао у Магазину Таблоид. Прекини штрајк, опорави се. Пиши оно што видиш у затвору, опиши патњу тих јадника, који су се нашли на удару правосудне неправде. Видимо се на слободи, брате мили – рекао је Златановић, који је и сам прошао тортуру власти због вербалног деликта.

Редакција Магазина Таблоид је и овај број припремила без свог главног уредника. Уз наду да Вучић и његови сарадници, односно саучесници у злочину над Милованом Бркићем, неће успети да изврше ликвидацију политичког и медијског непријатеља бр. 1, редакција ће наставити да објављује истину о њиховој тиранији и борби грађана за ослобођење. За слободу Милована Бркића и Србије.

антрфиле

Гајић: Укините притвор

Адвокат Владимир Гајић упутио је Вишем суду у Београду захтев да се притвор новинару Миловану Бркићу замени блажом мером.

Гајић је агенцији Бета казао да је Вишем суду предложио да се Бркићу мера притвора замени забраном напуштања стана у којем стално борави.

Адвокат је у захтеву навео да је Милован Бркић ступио у штрајк глађу пре 60 дана и да је за то време изгубио, према мерењу које је констатовано у затворској болници, 32 килограма.

– Бркић има константно висок притисак, преко 170, и шећер преко 9,2 промила у крви. Ови параметри указују да постоји опасност од могућности да се његово здравствено стање убрзано погоршава без обзира што се налази у болници и што му се пружа здравствена нега. Бркић је дошао у једно тешко психолошко стање које се манифестује почетком халуцинације – навео је Гајић.

Он сматра да предлог суду представља апел мотивисан елементарном хуманошћу и потребом да се заштити право на живот.

– Милован Бркић је слободни новинар, старости 67 година. У радно правном погледу он је пензионер. Несумњиво је да је у веома лошем здравственом стању. Томе говори у прилог чињеница да га је затворска управа сместила у затворску болницу. Јасно је да суд у смислу процесног права није везан било каквим роковима у вези овог предлога, као и да о истом није дужан ни да одлучује. Али може да одлучи – истакао је Гајић.

антрфиле

Пријава против тужитељке-сплаварке

Милован Бркић је Високом савету тужилаштва поднео дисциплинску пријаву против заменице Вишег јавног тужиоца у Београду Љиљане Kомненовић.

– Тужитељка Kомненовић се приликом обављања тужилачке функције сликала у згради Тужилаштва, што је строго забрањено. На сликама се види како конзумира алкохол, што је у сваком смислу непримерено, неодговорно и непрофесионално. То је објављено на многим јавним медијским кућама, тако да је шира јавност могла да се увери у то. Све те слике она је качила на свој Фејсбук профил под називом “Љиља Љиља”. Осим слика из зграде тужилаштва, налази се и више других слика на којима јавни тужилац Љиљана Kомненовић конзумира алкохол и чак наводи следеће: “Одлучила… Улазим ‘чиста’у 2020-ту… само још ове да почистим” и испод те објаве налази се слика са више флаша алкохолних пића. Својим понашањем навела је грађане да изгубе сваку веру у тужилаштво – наводи се у дисциплинској пријави Милована Бркића, кога заступа адвокат Стеван Дамњановић.