Стопа сиромаштва у Србији 25,5 одсто, више од четвртине Срба живи у тешкој беди

Републички завод за статистику (РЗС) саопштио је да је стопа сиромаштва у Србији 25,5 одсто, односно да је четвртина грађана у ризику да постане сиромашна.

Према подацима РЗС, стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености у 2016. години износила је 38,7 одсто.

Ризицима од сиромаштва најизложенији су млади од 18 до 24 године (32,7 одсто), затим млађи од 18 година (30,2 одсто), док најнижу стопу ризика од сиромашва има популација старија од 65 година (19,1 одсто).

Највећу стопу ризика од сиромаштва имају особе које живе у домаћинствима која чине двоје одраслих с троје или више издржаване деце (49,8 одсто) и особе млађе од 65 година које чине једночлана домаћинства (40,1 одсто).

Kада је реч о радном статусу, ризику од сиромаштва најизложенији су пунолетни незапослени грађани (48 одсто), док је најнижа стопа ризика од сиромаштва код запослених код послодавца (девет одсто).

Око трећине самозапослених је у ризику од сиромаштва, док је око 15,4 одсто пензионера изложено том ризику.

Анкета о приходима и условима живота спроведена је четврти пут на територији Србије од маја до јула 2016. године. У анкети директним интервјуима учествовало је 5.554 домаћинства, односно 15.057 особа старијих од 16 година.

Просечни приходи домаћинстава

Просечни месечни приходи домаћинстава у Србији у новцу и натури у 206. години износили су 59.624 динара и у односу на претходну годину номинално су виши за 3,1 одсто, саопштио је РЗС

Домаћинства са градског подручја у просеку су имала приходе 62.336 динара, што је номинално повећање од 2,9 одсто у поређењу са 2015. годином, док су на осталом подручју приходи били 55.210 динара и већи су за 3,5 одсто.

Издаци за личну потрошњу домаћинстава износили су 60.720 динара и у односу на 2015. годину виши су минимално за 2,8 одсто.

У градском подручју издаци домаћинстава били су 62.328 динара, што је повећање од 2,3 одсто, а на осталом подручју су повећани за 3,7 одсто, на 58.102 динара.

Највећи удео у приходима домаћинстава у новцу и у натури имали су приходи из редовног радног односа (49,2 одсто), пензије (30,9 одсто), приходи од пољопривреде, лова и риболова (4,5 одсто), натурална потрошња (4,3 одсто), остала примања од социјалног осигурања (три одсто), приходи ван редовног радног односа (2,5 одсто).

У личној потрошњи домаћинстава највећи изадаци су за храну и безалкохолна пића (34,9 одсто) и становање, воду, електричну енергију, гас и остала горива (16,7 одсто).

Следе издаци за транспорт (9,3 одсто), за остале личне предмете и остале услуге (5,9 одсто), за комуникације (5,3 одсто), за рекреацију и културу (5,2 одсто), за одећу и обућу (5,2 одсто), за алкохолна пића и дуван (4,6 одсто).

Подаци о приходима и издацима домаћинстава добијени су на основу анкете 6.457 домаћинстава.

Бета

фото: Н1