Држава је Ер Србији исплатила најмање 200 милиона евра у периоду 2014-2018, о чему сведоче финансијски извештаји компаније, док је тада државни аеродром “Никола Тесла” националном авиопревознику отписао 67 милиона евра потраживања од 2013. до 2015. године. Остаје непознато колико је Ер Србија уштедела на гориву за које је тражила повлашћену цену од НИС-а, као и колико је “Етихад” наплатио српском превознику лизинг авиона и посада, као и одржавање летелица. На све то треба имати на уму и три кредита – два, узета од ћерке фирме Етихада, укупне вредности 120,5 милиона долара са изузетно високим каматама, доспевају Ер Србији на наплату ове и следеће године. Трећи кредит вредан је 40 милиона долара, и такође је позајмица “Етихада”, коју је национални превозник УАЕ претворио у власништво од 49 одсто у Ер Србији.
Иза гомиле бројки и папира којима су те бројке “покривене”, врло јасно се види да су држава Србија и њени грађани уложили далеко више од “Етихада” – плаћајући свашта, од “старих дугова ЈАТ-а” и опраштања обавеза Ер Србије према Аеродрому “Никола Тесла” до, по свему судећи, предстојећег повећања власничког удела у компанији у којој већ поседујемо већину капитала.
Првог августа 2013. потписан је споразум о стратешком партнерству између националног авио-превозника Уједињених Арапских Емирата Етихад Аирwаyс, Јат Аирwаyс и Владе Републике Србије, чији је први потпредседник тада био Александар Вучић.
Споразум је предвидео да Етихад и Влада Србије уложе по 40 милиона долара, као и да се обезбеде додатна средства, у максималном износу од по 60 милиона долара.
Међутим, већ тај први корак, стварање Ер Србија и уплата оснивачких улога постао је тема истраживачких новинара.
БИРН је 2015. у тексту под називом “Откривање тајне министарског сефа”, објавио да је само у 2013. години, према подацима из уговора до којих је дошао, Србија била у обавези да плати преко 90 милиона долара, док је партнер из Уједињених Арапских Емирата за 49% власничког удела уплатио 40 милиона долара у виду зајма.
Држава је, како је сазнао БИРН, уз то преузела на себе обавезу да исплати дугове некадашњег ЈАТ Аирwаyс, који су били процењени на нешто више од 230 милиона долара.
Нови корак – нови проблем, пошто се испоставило да су “стари дугови ЈАТ-а” широка категорија, која је расла са новим изјавама министра финансија Синише Малог.
Уместо “почетних” 230 милиона долара, процена старих дугова ЈАТ-а порасла је на 300 милиона долара, како је 2016. министар Мали изјавио порталу “Танго Сиx”, да би прошле године тај дуг нарастао на 380 милиона долара, уз “утешну” изјаву министра финансија да “ми то враћамо или кроз Ер Србију или директно, у наредних десетак година”.
При томе, отплата старог дуга ЈАТ не сматра се државном помоћи. Са друге стране, сваки покушај да се сазна износ државне помоћи упућен Ер Србији остаје баш то – покушај – пошто су из решења Комисије за контролу државне помоћи “избачене” све бројке, како би се сачувала “пословна тајна”.
Штавише, у решењу из децембра 2018, Комисија за контролу државне помоћи пише да “учешће од 49 одсто у друштву Аир Сербиа, представља законски максимални ниво неевропског власништва над европским авио-компанијама, што је основни разлог зашто Етихад (или било која друга неевропска компанија) није могао да изврши било које додатно улагање капитала у друштво Аир Сербиа”.
Подсетимо, Етихадова позајмица од 40 милиона долара постала је 49 одсто власништва у Ер Србији након што је компанија смањила сопствени капитал за близу 170 милиона долара – иначе би Етихадових 49 одсто вредело много више.
Субвенције на извол’те
Стратешко партнерство између Србије и Етихад Аирwаyс подразумевало је да се до 2016. престане са бесповратним давањима Ер Србији, но тешко да је икога изненадило да се то није десило.
Исплате из буџета на рачун Ер Србије у 2017. и 2018. години достигле су укупну вредност од око 41,6 милиона евра (у обе године по нешто мање од 21 милиона евра), што су министар финансија Синиша Мали и премијерка Ана Брнабић правдали исплатама на име (поменутог) старог дуга Јат Аирwаyс.
Те исплате се, иначе, воде као приход, а када се оне одузму од прихода из редовног пословања, произлази да Ер Србија од оснивања послује са дебелим губитком.
Оно што није “ишло” из буџета на рачун Ер Србије, ишло је преко попуста или опроста дуга за услуге других компанија, попут аеродрома “Никола Тесла”.
Само у 2014. и 2015. години, “Ер Србији” је опроштено 31,8 милиона евра према тадашњем курсу, док је у 2013. београдски аеродром остао без 35,16 милиона евра, колико је износио дуг Ер Србије за њихове услуге.
За пет година, Ер Србији 200 милиона евра
Према подацима из финансијских извештаја Ер Србије у периоду од 2014. до 2018.године, који су објављени на сајту Агенције за привредне регистре, Ер Србија од државе добила укупно око 200 милиона евра.
Од 2019. године Ер Србија има право на 5 милиона евра из буџета за организацију летова од националног значаја са Аеродрома “Константин Велики” у Нишу.
Етихад у истом периоду није додатно улагао у заједничку компанију Ер Србија.
Скупи кредити тек стижу на наплату
Премотавамо филм на почетак јуна ове године, када је стигла вест да је Ер Србија обавестила Етихад Аирwаyс Партнерс И БВ, ‘специјално правно лице’ Етихад Аирwаyс-а успостављеног у септембру 2015. године, да потенцијално неће моћи да испуни своје обавезе као дужника због финансијских последица пандемије коронавируса, и да ће “разговарати” како би се дошло до заједнички прихватљивог решења”, што је објавио портал еxyуавиатион.цом.
Ради се, иначе, о изузетно неповољном кредиту који је Ер Србија закључила у септембру 2015. са фондом ЕА (“Етихад Аирwаyс”) Партнерс И БВ, и то у износу од 56,5 милиона долара, након одбитка трансакционих трошкова од 6,55 одсто. Каматна стопа износи скоро седам одсто (6,96), а кредит доспева у целости у септембру ове – 2020. године. Још један кредит, у вредности од 63 милиона долара, на наплату доспева следеће године.
Шћуриц: Етихад има губитак од 4,7 милијарди долара
“Нема шансе да ћете добити и један евро за губитке Ер Србије настале током пандемије” рекао је за Нова.рс аналитичар за авиоиндустрију Ален Шћуриц када је објављена процена о штети по компанију због појаве коронавируса.
Процену заснива на резултатима пословања Етихада.
“Стекао сам утисак да Етихад већ неко време није активан партнер у Ер Србији. Такође, Етихад се и сам у периоду од 2016. до 2018. суочио са губицима од 4,7 милијарди долара”, каже Шћуриц, и подсећа да је национални превозник УАЕ током 2017. пустио у банкрот неколико мањих компанија у којима је имао власништво, као што су индијски ЈЕТ Аирwаyс, затим Аир Берлин и Дарwин Аирлине.
За та два кредита, без обзира на изузетно високе камате, наплаћено је чак 7,83 милиона долара на име трансакционих трошкова.
И тако долазимо до овог викенда, када је председник Србије Александар Вучић најавио да је држава спремна да иде у докапитализацију Ер Србија, уз оцену да је пандемија показала колико је важно да држава има националног авиооператера.
И скупо, рекло би се.
Подразумева се да докапитализацију спроводи већински партнер у Ер Србија, односно држава, док је о Етихаду рекао само “да ћемо тражити да дају део пара да последња четири месеца”, алудирајући на губитке Ер Србије током пандемије коронавируса, који се за сада процењују на око 40 милиона евра.
Нова.рс
