Првобитно, Стоунхенџ је био гробље на којем су своје ближње сахрањивале елитне породице, кажу британски стручњаци након анализе остатака ископаних на локалитету.

Британски истраживачи предложили су нову теорију о пореклу Стоунхенџа: првобитна намена, 3.000 година пре Христа, била је за сахрањивање чланова елитних породица.

Истраживачи су навели да анализа кремираних костију 63 особе, ископаних са локације Стоунхенџа, наговештава да су групе породица биле сахрањиване у кружном ограђеном простору – у већој, ранијој верзији Стоунхенџа, саграђеној 500 година пре споменика који је нама данас познат.

Професор Мајк Паркер Пирсон, са лондонског Универзитетског колеџа рекао је да су на локацији данашњег Стоунхенџа пронађени остаци мушкараца, жена и деце, и да је место где су биле њихове кости првобитно било обележено великим камењем.

Пирсон је такође навео да је испитивање остатака насеља, пронађених недалеко од Стоунхенџа, показало да је око 10 година 4.000 људи из целе Британије учествовало у његовој изградњи.

Sтоунхенџ је грађевина из неолита и бронзаног доба, у околини Аменсберија у енглеском округу Вилтширу. Од 1986. године на Унесковој је листи заштићене баштине.

Спада у мегалитне споменике, јер је грађен од огромних камених блокова. Научници се ни данас не слажу о његовој улози нити мотиву изградње, али већина познавалаца сматра да је имао улогу у паганским ритуалима тог времена.