Тајанствени келтски град на Великом Ветрену део светске баштине, код нас заборављен. За светску науку о Келтима, српски локалитет један од најважнијих на свету
ВЕЛИКИ Ветрен, врх планине Јухор ушао је ових дана на велика врата у светску културну баштину кроз ”Келтски лексикон” у ком су сабрана сазнања о овом древном народу. Келтска тврђава на планинском врху између левачке и моравске котлине је контролисала кључне путеве ширења цивилизације и војних похода и у овој енциклопедији је добила посебно место.
Водећи светски келтолог, професор Вацлав Крута, сматра Ветрен једним од најзначајнијих европских налазишта, а у српској науци и туристичкој понуди оно је – заборављено.
– Велики Ветрен је једино познато келтско утврђење и металуршки центар јужно од Саве и Дунава, чије је откриће изазвало сензацију у Европи – каже проф. др Милорад Стојић, из Археолошког института САНУ. Код нас је, необјашњиво, гурнуто у запећак и остало је неистражено.
Професор Стојић и ”Новости” организовали су експедицију на Велики Ветрен да би утврдили како светски локалитет изгледа после 15 година од открића. До њега смо стигли смо захваљујући Саши Матејићу Кецу, једином возачу који се одважио да ”нивом” крене до врха Јухора шумским путем под снегом и ледом. Увек ветровити Ветрен ни по лепом времену не обилази много људи, јер је још увек табу у поморавским селима где се препричавају чудне приче о лицима уклесаним у стене и огромним каменим блоковима.
– За ”Ђавољи град” на Ветрену везане су мрачне легенде – каже Томица Стефановић из села Рашевица. – Најпознатија је прича о 14 пустахија, коњаника који по магли силазе с врха Јухора и отимају тек стасале девојке. Они гракћу као гавранови које у овом крају зову – гали.
– Недавно ми је и чувени француски келтолог Гијоме испричао легенду из његовог краја о 14 аветињских јахача – каже професор Стојић. – А тврђава на Ветрену је откривена 1997. управо захваљујући опреми 14 келтских коњаника!
ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА И ДАН-ДАНАС за врх Јухора везује се једна неразјашњена мистерија, зашто и по ведром небу о остатке тврђаве ударају громови, како кажу мештани села у подножју планине. Археолози претпостављају да би разлог могао бити и доста остатака келтских топионица или металних предмета који привлаче муње.
Група ловаца тада је пратећи лисицу дошла до огромних блокова на врху Јухора и у рупи међу стенама ухватила животињу уплетену у неку гвожђурију. Стефановић је слушао како доживљај препричавају у кафани показујући чудне комаде гвожђа и парче керамике који је лисац имао у устима и позвао је професора Стојића кога је упознао на ископавању у Рашевцу.
– У лишчевој јазбини открили смо келтску скривницу стару 2.100 година са опремом за 14 коњаника – сећа се професор Стојић. – Уз четрнаест гвоздених коњских ђемова изузетне израде налазило се исто толико копаља, три велика ножа и огрлице, дугмад са угравираним мистични трискелесима -”трокраким келтским свастикама”. Питам се, да ли је народно предање о 14 пустахија сачувало памћење на келтске ратнике.
Више од 400 металних предмета сакупљено је само овлашним претраживањем, и археолози су од ”Србијашума” затражили помоћ у истраживањима и добили хрпу лепих обећања. Кад су поново дошли на терен затекли су ужасну слику.
– Њихови булдожери су разорили једини очуван зид утврђења – каже професор Стојић. – Надлежни се годинама праве глуви на молбе за средства за истраживања.
Игром судбине, професор Стојић је дошао до још једног фантастичног открића, захваљујући паду у отвор у жбуњу.
– Упао сам у друидску пећину са обредном посудом на поду – каже професор Стојић. – Таквих грађевина од наслаганих мегалита има неколико, реч је о јединственом религиозном центру Келта на југиоистоку Европе, правом ”српском Стоунхенџу”, који је нажалост још неистражен.
ГРАД И КАРАУЛА
ТРАГОВИ насеља на Великом Ветрену постоје још од средине петог миленијума, а велика келтска тврђава саграђена је у другом веку пре Христа. У њеном најнижем делу била је некропола са светилиштима, изнад ње подграђе с палисадама, а на врху Јухора налазило се утврђење заштићено огромним каменим блоковима. Налази алата и топионица откривају да се овде налазио и снажан рударско-металуршки и привредни центар.
ВЕЧНА ТВРЂАВА
КЕЛТСКА тврђава на Великом Ветрену контролисала је простор од чак 1.000 километара квадратних, нарочито раскрсницу најважнијег пута кроз Моравско-вардарску долину, на правцу север-југ и саобраћајнице ка Дунаву долином река Црмнице и Црног Тимока. После одласка Келта, у зидине су се уселили римски легионари, затим Византинци, Срби, Турци, повремено Аустријанци и тако све до 18. века. У 20. веку Велики Ветрен је поново у два наврата био српска тврђава: 1915. српска артиљерија је са овог планинског врха бранила повлачење цивила и војника долином Мораве, а 1999. наша противваздушна одбрана је са врха Јухора бранила наше небо од НАТО нападача.
Новости