У 2013. години српски потрошачи неће живети боље, али ни много лошије него у 2012, очекивања су економиста. Успех би, како кажу, био да се стандард грађана очува на садашњем нивоу. Нема назнака, кажу, ни да би куповна моћ могла да се повећа, али ни да драстично падне.
– Не очекујем било каква велика померања у 2013. години. Биће побољшања у индустрији и вероватно у пољопривреди и то су две кључне гране које генеришу све остало. Самим тим ће и извоз вероватно бити већи, али питање је у којој мери би све то могло да се одрази на тржиште рада, повећање броја запослених и самим тим на стандард и плату просечног српског потрошача – сматра економиста Горан Николић.
Његов колега Александар Стевановић, такође не очекује никакве радикалне промене у новој години када је о кретањима на тржишту и стандарду грађана реч.
– Куповна моћ једноставно нема одакле да расте и бићемо срећни ако остане иста као у 2012. години. Због тога у 2013. не очекујем ни било какав спектакуларни раст цена. Нових поскупљења једноставно не може да буде, јер ако потрошачи немају одакле да плате ни трговци ни произвођачи не могу да подижу цене – објашњава Стевановић.
У потрошачким организацијама кажу да су једва чекали да виде леђа 2012. години. Обележили су је повећања цена, али и несташице. Јесењи талас поскупљења подигао је цене намирница готово за 25 одсто, а рафови са уљем и шећером недељама су били празни.
Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, каже да држава ове године мора да поступа мудрије и спречи празне рафове.
– Али, најгоре од свега је то што су се због поскупљења хране потрошачи у Србији све мање бавили квалитетом и једино тражили да цене буду што ниже. Тачно је да држава не може да забрани поскупљења, ограничи цене и на тај начин утиче на слободно тржиште. Али, треба јачати механизам Робних резерви и тако усмеравати тржишна кретања и строго кажњавати шпекуланте и картеле. То очекујем да држава ради у 2013. години – сматра Паповић.
Из „шећер и зејтин кризе” и таласа поскупљења, који и јесу у потрошачком смислу обележили 2012. годину, испливало је и неколико задатака и за надлежне. Најпре то да, уколико ништа не променимо и ове године може да се деси да имати исту ситуацију. Можда не са уљем и шећером, али сетимо се да су пре две године и рафови са млеком били празни.
Научили смо 2012. године и да држава није полицајац који може да контролише цене и марже и да обезбеди добру снабдевеност тржишта. Тако је првог јануара престала да важи уредба о ограничењу трговачких маржи на основне животне намирнице. Ако је веровати најавама трговаца, то што се марже поново формирају слободно неће изазвати поскупљења. Нова поскупљења једино би могли да изазову произвођачи, уколико повећају цене својих производа.
– Наша пословна политика је да после престанка важења уредбе о ограничењу маржи неће бити подизања цена производа на које се односила. Бавећи се само једном страном, односно трговцима, уредба није послужила својој сврси и стопирању раста цена, нити је помогла потрошачима – наводе у „Делезу”, у чујем саставу послују „Макси” и „Темпо”.
Економисти подсећају да ће и у 2013. години у многим областима постојати „произвођачи са доминантним положајем”. Зато морају ефикасније да раде антимонополска тела, а до сада смо били сведоци да је готово свакa њиховa битна одлука оборена на суду.
—————————————————————-
Социјална корпа за угрожене
Уколико се у 2013. години обистине најаве из Министарства трговине, угроженим купцима би могла да буде понуђена такозвана социјална корпа.
– Након потписивања декларацијеса трговцима доћи ће до израде концепта социјалне корпе са циљем да се свим потрошачима, а посебно угроженим категоријама, омогући да што лакше и повољније задовоље основне животне потребе. И трговци и произвођачи би, вођени социјалном и друштвеном одговорношћу, требало да номинују један или више производа из категорије основних намирница и да их у складу са својим могућностима, понуде потрошачима под најповољнијим условима – објаснили су у министарству.
Битно је, међутим, истаћи да се и даље не зна шта ће тачно да садржи будућа социјална корпа. Оно што је сигурно јесте да неће да садржи никакве услуге, а претпоставка је, и тако показују западна искуства, да ће се у њој наћи барем по један артикал из групе најосновнијих намирница и то по повољнијој цени.
