Пре само три године, ниједан од 257.922 радника није ни сањао да ће ускоро добити отказ. Највећи број радних места угашен у Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Алексинцу
ПРЕ само три године, ниједан од 257.922 радника није ни сањао да ће ускоро добити отказ, али је управо то доживео. Србија је, од почетка економске кризе до данас, десетковала своју радну снагу, а у ”црну књигу” отпуштених највише презимена ”уписали” су Крагујевац, Краљево, Крушевац, Алексинац, Сврљиг… У појединим сидикатима пак прогнозирају да ће се на овај списак додати још 150.000 презимена до краја године.
Од северне до јужне тачке откази су се немилице делили у готово свим гранама, али је највећи пад запослених забележен у прерађивачкој индустрији (64.134), трговини (14.763), грађевинарству 14.243… Најгоре су прошли запослени у приватном предузетништу јер је са 401.016 радника, број оних који раде спао на само 234.459.
У Републичком заводу за статистику потврђују да је и мало који регион заобишла ова судбина. Највећи број радних места угашен је у Златиборском округу, а иза њега су на црној листи одмах Јабланички, Пчињски, Моравички и Мачвански. У појединим крајевима, криза је узела страшан данак као, на пример, у Сврљигу где тренутно ради свега 56 одсто некадашњег броја запослених, а ништа боље није ни у Бачу. А у девет од 159 општина пад запослености је већи од 30 одсто.
– Стопа запослености је у новембру 2011. износила 35,3 одсто. Од тога за мушкарце 43,1 одсто, а за жене 28,2 одсто – каже Рајко Косановић, економски саветник у Савезу самосталних синдиката Србије. – Само у односу на октобар 2010. она је пала за чак 2,8 процентних поена.
Косановић подсећа да ни последњи подаци из анкете о радној снази, објављеној у новембру 2011. године нису оптимистични јер је, у односу на број запослених у априлу 2008. године, списак краћи за 613.632 имена, односно за чак 21,62 одсто. Осим радника који су посао изгубили отказом, међу њима су, додуше, и они који су у међувремену пензионисани, или су преминули, одселили се у другу земљу…
Да трендови нису ни најмање охрабрујући, потврђују и подаци Завода за статистику по којима је у 2001. години Србија имала 2.101.668 запослених, пет година касније списак радника је смањен за 76.041, а 10 година потом имамо 358.257 упослених мање него почетком деценије.
У СИВОЈ ЗОНИ ТРЕЋИНА ПРОИЗВОДА У Савезу самосталних синдиката Србије кажу и да је стопа неформалне запослености у новембру 2011. године мања за 2,1 процентни поен него у априлу исте године, али и за 1,8 процентних поена у односу на октобар 2010. године. – У сивој економији је ангажовано око 700.000 људи и они остварују вредност у висини од чак 30 одсто бруто друштвеног производа – каже Рајко Косановић.
– Само за последњих пет година приватизација је без посла оставила чак 375.000 радника – каже и Зоран Ристић, из УГС ”Независност” и стални члан Социо-економског савета Србије. – У том је периоду 74 одсто запослених из друштвеног сектора остало без сталних и редовних примања.
Према његовим речима, радна места изгубило је највише оних који су зарађивали у металском сектору, прехрамбеној индустрији и угоститељству.
Последњи подаци Националне службе за запошљавање показују да се послу на бироу рада нада 735.053 грађана, као и да су листе незапослених најдуже у Чачку, Ваљеву, Аранђеловцу…
– Највеће учешће у незапослености има регион Шумадије и Западне Србије (32,36 одсто), затим Војводине (26,93 одсто), Јужне и Источне Србије (26,64 одсто), Београдски регион (13,21 одсто) и регион КиМ (0,86 одсто).
Новости
