Штрајк глађу због кредита у швајцарцима

Они који су кредите узимали индексиране у швајцарским францима кажу да њихови проблеми са плаћањима из дана у дан постају све већи. Зато за данас најављују протест и штрајк глађу. Њхов основни циљ је да добију коначан став Врховног касационог суда о тим кредитима, а пред зградом суда ће остати све док се то не догоди.

– Последње три године су три године пакла у којима човек више не зна где да се окрене кад је у питању Инфостан, искључивање струје, кад је у питању враћање дугова, кад је рата прешла износ плате због раста швајцарског франка који је де фацто 2015. године почео да дивља – каже Ивица Стојановић из Удружења ЦХФ Србија.

Протест ће, кажу, због кршења Уставом загантованих права на живот и егзистенцију, почети пред Уставним судом. Наставиће шетњу поред канцеларије Повереника и Министарства финансија, а завршити је у Немањиној улици пред зградом Врховног касационог суда.

– Нећемо се померити док не добијемо црно на бело шта Врховни касациони суд мисли о овим кредитима и који је то налог нижестепеним судовима – каже адвокат Јелена Павловић.

Подсетимо, српски судови су спорадично у неколико случајева доносили пресуде у корист дужника у францима, а против банака. Међутим, чињеница је да Србија није системски уредила проблем који погађа неколико десетина хиљада њених грађана. А да се нешто ипак може сведоче примери из суседства. Истина, хрватски план конверзије кредита у швајцарским францима у кредите у еврима оцењен је као нарушавање важећих закона ЕУ и билатералних инвестиционих споразума, тврди конзорцијум страних банака.

Влада не би да се меша
Од Владе, пак, немају никаква очекивања, нити Влада у то питање жели да се меша.

– Влада поштује институције, како буде судство одлучило тако ће да раде и банке. Ја немам са тим ништа, нити могу да дајем било какве изјаве у вези са тим – рекла је премијерка Ана Брнабић.
Коментарисање би, додаје Брнабићева, могло да се тумачи као притисак на судство. На одлуке судова, кажу, не желе да утичу ни они који ће од среде, ипак, боравити испред Врховног касационог суда.

Спорна је, тврде инострани власници хрватских банака, намера министра финансија Бориса Лаловца да се кредити конвертују по курсу који је важио на дан склапања уговора о кредиту. Слични судски спорови већ су покренути у другим европским земљама попут Мађарске и Пољске.

Док Хрватска покушава, али не решава сасвим проблем, Мађарска је била одлучнија. Након година борбе са ЕУ, мађарска влада је омогућила дужницима да кредите у страним валутама претворе у кредите у домаћој валути по повољном курсу. Крајем 2014. одлучено је да се кредити индексирани у швајцарским францима и еврима претворе у кредите у форинтама по фиксном курсу испод тржишне вредности, тако да промена курса швајцарског франка неће имати утицаја на кредите који износе 10 милијарди евра.

Немамо за мађарски рецепт
Претварање кредита из швајцарског франка у форинте је почело одлуком Монетарног савета да централна банка за овај посао мора да осигура банкарском сектору девет милијарди евра, након чега је централна банка са актерима овог процеса склопила уговор којим се обавезује да ће им осигурати износ потребан да се умањи курсни ризик операције, а заузврат су се кредитне институције обавезале да ће новац за конвертовање купити од ње, а не на девизном тржишту. Србија једноставно ни изблиза нема милијарде евра којима би, попут Мађарске, обештетила банке. И ту се у ствари завршава свако поређење са северним суседима.

Љ. ИВАНОВИЋ, Вести.рс