Штраjкови без закона, али и без ефекта

Последњих недеља и месеци у Србији су штрајковали радници, адвокати, полицајци, професори, студенти чак и фудбалери. Док се део социолога чуди што нема више штрајкова, други сматрају да они не могу имати већег ефекта јер је власт јача и одолеће им.

Министар за рад, борачка и социјална питања Александар Вулин поручује да је штрајк легитимно средство радничке борбе.

Представници полицијских синдиката који су протестовали
Србија још нема закон о штрајку, али, додао је, против тога нико не може да има ништа против.

“Ви имате право да изразите своје незадовољство и то је нешто што је потпуно оправдано и потпуно разумљиво. Наравно, увек је пре штрајка који вам је последње решење, добро исцрпити све остале методе. Треба разговарати. Треба разговарати са послодавцем, треба разговарати са државом”, рекао је Вулин у изјави Танјугу.

Социолог Срећко Михајловић сматра да су штрајкови у Србији закаснили, а синдикати раздвојени по принципу “свака вашка обашка” – сваки штрајкује из неких својих интереса.

Разлога за то, према његовом мишљењу, има неколико а разједињеност синдиката је свакако један од привих на листи.

“У истој делатности или истој фирми не штрајкују сви синдикати. Право је освежење на синдикалној сцени видети да постоји могућност договора синдиката. Недавно смо имали договор синдиката у области образовања а готово јединствено су наступили и синдикати из полиције. Али у основи сваки синдикат ради за себе”, рекао је Михајловић за Танјуг.

Један од разлога због којег је тешко очекивати веће ефекте штрајкова јесте и то што, како каже, актулена власт, односно “политички лидер каже да му је узор Маргарет Тачер, која је својевремено успела да анулира друштвену улогу британских синдиката упорношћу али и уз помоћ силе”.

Мишљење председнице Асоцијације слободних и независних синдиката Ранке Савић је другачије. Она, пак, оцењује да штрајкови који се протеклих месеци одвијају у Србији имају домете и ефекте, неки су, каже, јачи, док остали својом упорношћу могу да спроведу своје циљеве.

“Сигурно да адвокати имају неупоредиво већи утицај да задовоље своје захтеве, него што то рецимо имају радници запослени у предузећима у реструктурирању. Међутим, потцењивати и ове штрајкове је погрешно. Не сме се минимизирати нити један штрајк, јер он производи одређене последице”, истакла је Савићева.

Мишљења је и да су тешка времена донела и неупоредиво више солидарности него што је то било раније. Људи размишљају да и њих сутра може задесити сличан проблем, каже Савићева.

Протест студената

Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић се пита како то да штрајкова нема још више.

“Зато што смо пуни неповерења у колективне акције, пуни неповерења чак и у сопствене капацитете и спремност. Нама се десило оно што се деси жаби кад је убаците у млаку воду, скувате је а она то не примети. Ми смо се скували на неуспешним протестима деведесетих и имамо циничан однос према организованим колективним протестима”, рекао је Стојиљковић у изјави за Танјуг.

Неспремност људи на акцију и борбу за сопствене интересе, према његовом мишљењу, требало би тражити и у страху од незапослености у кризном времену, а то није погодан терен за штрајкове и протесте.

Излазак на улице једини видљив облик штрајка

Стојиљковић је указао да данас заправо штрајк у класичном виду прекида рада на радном месту и не постоји, јер ко год је незадовољан излази на улице јер је једино то видљиво.

“То говори да штрајкују тамо, где још увек има неког баланса моћи послодаваца, државе и запослених. Рецимо, прекид рада полицајаца може јако да боли и ствара проблеме и зато се према њиховим штрајковима односе са доста пажње. Индустријски радници, међутим, никада нису заслужили такву пажњу”, навео је Стојиљковић.

Људи зато покушавају да се снађу кроз индивидуалне стратегије – партијско политички ангажмани и стицање сумњивих диплома, рекао је Стојиљковић указујући да грађане Србије очекује “усправљање и успостављање колкетивног поверење како би остварили своје интересе”.

У том случају, сматра, и штрајк постаје последње и најскупље средство, јер док год у преговорима договор може бити постигнут, јасно је да нема места штрајку.

Радници “Првог маја” на улици

Припадници полиције недавно су штрајковали тражећи продужење постојећег посебног колективног уговора до потписивања новог, исплату заосталих дуговања запосленима у МУП-у и исплату јубиларних награда, као и гаранцију министра унутрашњих послова Небојше Стефановића да се на запослене у полицији неће примењивати додатно смањење зарада.

Просветари су штрајковали због најављеног смањења плата у оквиру владиних мера штедње, тражећи да буду изузети, а такође су се надали и да ће кроз платне разреде успети да повећају зараде јер је у образовању највише високо образованих људи.

Студенти су протествовали јер се противе изменама Закона о високом образовању, траже шест испитиних рокова уместо пет, буџетско финансирање апсолвентског стажа и да прва генерација “болоњаца” не изгуби студентски статус.

Правосуђе у Србији је у блокади због штрајка адвоката који су незадовољни повећањем пореских дажбина које им, како тврде, угрожавају егзистенцију.

Фудбалери Партизана одбили су у августу да тренирају у знак протеста због неисплаћених зарада и поставили ултиматум управи клуба да реши проблем са заосталим примањима.

Запослени у Таково осигурању у августу су организовали протест и штрајк глађу због одузимања дозволе за рад тој осигуравајућој кући.

Штрајковали су и ратни ветерани.

РТС