Београд — Када је Србија пре шест година потписала Споразум о стабилиазацији са ЕУ, прихватила је да од 2017. пољопривредно земљиште могу да купе и странци.
Веровало се да ће Србија да уђе у ЕУ већ 2016. године. Сада знамо да то ни у теорији није могуће, али обавеза према Споразму о стабилизацији и придруживању је остала. Мали и средњи пољоприведници су се пробудили и затражили да се, за почетак, одложи примена те одредбе.
“То су много јачи економски субјекти и на свакој аукцији они могу да поклопе сваког нашег произвођача и ситног и крупног. Стога они могу да дођу у посед огромних парцела. С друге стране, ситни пољопривредни произвођач ће да трпи губитке због све слабије могућности да продаје своје аграрне производе”, рекао је Ратко Ђурђевац из “Еколошког покрета” у Врбасу.
Суседне државе, чланице Европске уније, успеле су да током преговора одложе спровођење тог дела Споразума о стабилизацији и придруживању. Тако ће странци моћи да купе пољопривредно земљиште тек седам година после уласка Хрватске у Европску унију. “Када се упоредимо са земљама које су ушле у ЕУ у оном претпоследњем таласу проширења 2004. године, наши пољопривредници могу бити релативно задовољни, нисмо прошли добро као Пољаци, они су добили 12 година”, каже новинар ХРТ-а Влатко Гргурић. Мађарска је отишла и корак даље. Осим што су добили рок за одлагање продаје обрадивих површина за седам плус три године, они су и у
Због спорих евроинтеграција, Србија ће бити једина земља која ће пре пуноправног чланства омогућити слободну продају пољопривредног земљиша. У Министарству кажу да разлога за страх нема.
Страни инвеститори заинтересовани су пре свега за крупне поседе. Држава поседује више од половине парцела које су веће од 50 хектара и оне неће бити на продају, тврде надлежни. Србија ће покушати да домаћим законима заштити земљораднике.
“По предлогу нацрта Закона о пољопривредном земљишту биће предвиђено да пољопривредници, физичка лица имају права прече куповине земљишта и да морају да имају пребивалиште на тој територији”, објаснио је Зоран Кнежевић, директор Управе за пољопривредно земљиште.
Закон можемо да мењамо, а шансе да се сада промени иједно слово Споразума о стабилизацији и придруживању скоро да не постоје. За то је потребна сагласност свих 28 чланица Уније. Зато ће Београд покушати преговорима о поглављу четири да продужи рок.
“Уколико будемо успели свакако ћемо на тај начин покушати да одложимо суштинску продају странцима пољопривредна земљишта”, каже Зоран Кнежевић.
Уставу земљу прогласили националним богатством. Законом о пољопривредном земљишту пооштрили су критеријуме за власнике имања.
Иако Законом о пољопривредном земљишту страницма није омогућено да купују оранице, они то чине посредно кроз оснивање мешовитих фирми у Србији.
То је и један од могућих разлога што је цена земље у Војводини за само три године са 5.000 евра порасла на 12.000 до 17.000 по хектару. То је тешко достижна сума за мале и средње земљораднике. Отварањем тржишта, цена би могла само да расте и додатно отежа њихову позицију.
На путу ка ЕУ, Србија мора да отвори тржиште, али и да заштити пољопривредна богатства. Стручњаци указују на то да је важно да се према ораницама односимо као добри домаћини. Када једном пређу у стране руке, тешко ћемо их вратити.
РТС
а Срби ће да им плаћају субвенције
koliko placaju ar,ovi nasi knezovi daju do 35evra za 1ar,najplodnije i najbolje zemlje,…
A kada stranci pokupuju naše oranice, tada treba nova i patriotska većina Narodne Skupštine Srbije da izglasa zakon kako samo državljani Srbije mogu da budu vlasnici zemlje u Srbiji. I naravno, doneti novi zakon o državljanstvu, kako stranci, ako nisu po poreklu iz Srbije, ne mogu dobiti državljanstvo, ako nisu proveli najmanje 5 ili 10 godina u Srbiji.