Профит банкарског сектора у 2012. години 229 милиона евра, не рачунајући угашену Развојну банку Војводине која је имала губитак од 14,5 милијарди динара
Не рачунајући губитак пропале Развојне банке Војводине банкарски сектор је у 2012. години направио профит, пре опорезивања, од 229 милиона евра. Рачунајући 14,5 милијарди динара губитка РБВ укупна добит банака износила је 11,6 милијарди динара или око 101,5 милиона евра.
Тешко је поредити резултате сектора са прошлогодишњим, због дубиозе сада бивше Агробанке од скоро 300 милиона евра у 2011. години и губитка РБВ од око 130 милиона евра, али уколико не би рачунали допринос ове две банке, банкарски сектор је у 2012. години забележио пад профита од 17,4 одсто у односу на 2011. годину. Међутим, добит првих пет банака, по висини добитка пре опорезивања, је у прошлој години већа за 10 милиона евра него у 2011. години. Прошлу годину је 20 банака завршило у плусу са зарадом од 38,8 милијарди динара, док је 12 банака забележило губитке у висини 27,2 милијарде динара, предвођене већ споменутом Развојном банком Војводине којој је НБС одузела лиценцу, а чија су имовина и депозити пребачени у Банку поштанску штедионицу.
Десет највећих, узима сву добит банкарског сектора
Актива банкарског сектора на крају прошле године износила је 2,85 билиона динара или 25,1 милијарду евра. У односу на 2011. годину повећана је за 7,7 одсто, али пошто је инфлација износила 12 одсто, ово значи да су банке практично смањиле пласмане у прошлој години.
Десет највећих банака контролисало је 72 одсто тржишта, а пет највећих скоро половину. Ако се узме у обзир да банкарски сектор чини 92,5 одсто укупног финансијског сектора Србије, види се да десет највећих банака има чврсту контролу над финансијама Србије. У тих десет највећих, само у Комерцијалној банци држава има доминантно власништво, док су све остале под контролом страних власника.
Иако имају велико тржишно учешће, ова група банака има, несразмерно, још веће учешће у добити целог банкраског система. Тако је у прошлој години пет банака са највећом добити остварило 29,9 милијарди динара или 77 одсто, док је првих десет банака узело око 97 одсто укупне добити остварене у целом банкарском сектору.
Капитал банкарског сектора износио је 586,5 милијарди динара на крају прошле године или 5,15 милијарди евра што је раст од око 7,5 одсто, односно у реалном износу значи смањење капитала због високе инфлације.
Упркос огромном профиту на нивоу сектора, може се чути у јавности јадиковка банкара да су приноси на капитал премали. Тако је, према подацима НБС, принос на капитал 4,7 одсто, а на активу свега један одсто у 2012. години и то када се искључе Агробанка, Нова Агробанка и Развојна банка Војводине. Ове бројке може објаснити чињеница да је око 18.000 предузћа и 16.000 предузетника у доцњи дужој од 90 дана, односно три милијарде евра кредита је проблематично. Када се на то додају резервације за проблематичне кредите од 100 одсто, шест милијарди евра у укупном износу је заробљено банкама што је, на пример, више од укупног капитала банкарског сектора. Тај податак доста говори о менаџментима и управљању банкама претходних година.
Интеза и даље највећа
У прошлој години банке су отписале потраживања тешка 38,3 милијарде динара или око 337 милиона евра што је знатно мање од 61,7 милијард динара (553,5 милиона евра) отписаних 2011. године. На профитабилност банака негативно су утицале курсне разлике од чак 75,7 милијарди динара или 666 милиона евра.
С друге стране банке су од камата, у нето износу када се одбију трошкови, од привреде и грађана приходовале преко милијарду евра, а на име провизија и накнада, такође у нето износу, скоро 307 милиона евра.
И после 2012. године највећа банка у Србији је Интеза са 14,3 одсто учешћа на тржишту, а следи је Комерцијална банка са 11,2 одсто. На трећем месту је Уникредит банка, а на четвртом и петом Сосијете женерал и Рајфајзен банка које су замениле места у односу на крај 2011. године.
По капиталу такође је највећа Интеза са 90 милијарди динара капитала, затим Комерцијална банка са 60 милијарди, а чији је капитал ојачан докапитализацијом државе од 100 милиона евра крајем прошле године. Рајфајзен банка је трећа, АИК четврта, а Уникредит банка пета по висини капитала.
Када се ради о добити, Банка Интеза је остварила 10,3 милијарде динара пре опорезивања, Рајфајзен банка 6,1 милијарду динара, Уникредит 4,9 милијарде, а следе их две домаће Комерцијална са 4,6 милијарди динара и АИК са четири милијарде динара добити пре опорезивања, што је поредак идентичан оном у 2011. години.
Губиташе је предводила Развојна банка Војводине са 14,5 милијарди динара минуса, а велике проблеме осим на домаћем, и на српском тржишту, има словеначка НЛБ банка са губитком од 3,9 милијарди динара. Следе три грчке банке Алфа (2,9 милијарди динара), Војвођанска (1,9 милијарди динара) и Пиреус банка (1,3 милијарде динара).
Табела
Добит банака (у млрд РСД)
Интеза 10,3
Рајфајзен 6,1
Уникредит 4,9
Комерцијална 4,6
АИК 4
Губиташи
РБВ 14,5
НЛБ 3,9
Алфа 2,9
Војвођанска 1,9
Пиреус 1,3
Милош Обрадовић
Балкан Магазин
