Економија

Странцима српске оранице на дар

АКО се, у међувремену, нешто не промени, странци ће српску земљу слободно моћи да купују већ од лета 2017. Рок од четири године, колико Србија има да са Споразумом о стабилизацији и придружувању ЕУ (ССП), који то, иначе, предвиђа, усклади сопствено законодавство, тече, практично, од 18. јуна када је тај споразум, после свих других чланица, ратификовао и парламент Литваније.

– Чињенице су немилосрадне: тачка два члана 63 ССП даје Србији рок од четири године да са одредбом о слободној продаји земље усклади одредбе постојећег Закона о пољопривредном земљишту – прецизира за „Новости“ др Милан Простран из Привредне коморе Србије. – Конкретно, реч је измени става три члана један тог нашег закона који страним правним и физичким лицима сада ускраћује право стицања својине над пољопривредним земљиштем.

На нешто слично, наставља наш саговорник, није пристала ниједна друга европска земља, напротив. У Пољској забрана продаје и даље траје, мада је од уласка те земље у ЕУ, прошло 12 година. Хрватска је успела да се избори за мораторијум од седам година, а Мађари су не би ли, после почетног горког искуства у ЕУ, спасли најважнији национални ресурс, посегли чак и за референдумом.

– Због слободне продаје обрадиве земље после уласка у ЕУ, Мађари су у западном делу земље практично остали без суверенитета, да би је накнадно као држава поново откупљивали. Онда је премијер Виктор Орбан предложио закон о забрани продаје, ЕУ га за то оштро укорила, али је он организовао референдум и добио подршку чак 87 одсто Мађара – објашњава Простран.

На другој страни, Србија ће, како ствари сада стоје, бити једина земља која је пристала да своје главно национално богатство странцима продаје и пре уласка у ЕУ!

– Чак и ако се остваре оптимистичке прогнозе и у ЕУ уђемо 2020. биће то три године пошто су странци већ добили право да купују наше оранице – каже Простран. – Стога би овај проблем требало издвојити као приоритетно национално питање и, када у јануару наредне године почну преговори о примени ССП, инсистирати на изменама садашњих одредаба.

Са тим се, мада пут до измена неће бити лак (сагласност треба да да свих 28 земаља чланица ЕУ), слаже и др Миладин Шеварлић, шеф катедре за агроекономију Пољопривредног факултета у Земуну.

– Треба инсистирати да нас бар изједначе са Хрватском која је, поред мораторијума од седам година, добила и сагласност да се државна земља трајно изузме, па су они, непосредно пред недавни улазак у ЕУ, велики део превели у тај статус – каже Шеварлић. 

ВЕЋ ЗНАЈУ ШТА ХОЋЕ ИНТЕРЕСОВАЊЕ за куповину српских ораница које се сврставају у најбоље у Европи, сигурно ће бити велико. То, свакако, потврђује и чињеница да они, упркос актуелној забрани из Закона о пољопривредном земљиштву, углавном у Војводини, већ поседују преко 23.000 плодних хектара. С колико интересовања и пажње странци чекају време када ће слободно моћи да купују српске оранице, најбоље говори искуство Милана Пространа са једног стручног предавања у Верони. 
– Један од присутних Италијана ме је, сасвим конкретно, питао за потез између Бечеја и реке Тисе, у Бачкој – објашњава Простран. 
– А то је, да подсетим, најплоднија земља, не само у Војводини.

 У Србији је, регистровано 4,2 милиона хектара обрадиве земље, а предмет продаје странцима би, најпре, могло да буде оних око 450.000 који су, током последњих десетак година, из друштвеног прешли у приватно власништво.

– Реч је о најуређенијим комплексима, а први ће оранице почети да продају земљишни шпекуланти, неретко и уз зараду хиљаду пута већу од улагања – каже Шеварлић. 

– Јер, неки су најбољу земљу приватизовали и по цени од свега десетак-петнаест евра по хектару, а данас она достиже и 15.000 евра! 

ПОТПИСАО ЂЕЛИЋ

ССП са погубном одредбом о слободној продаји земље странцима је, у име Србије, 29. априла 2008, уз громогласну помпу, потписао Божидар Ђелић, тадашњи потпредседник владе . Ђелић је, каже Простран, Венсана Дежера, шефа делагације ЕУ у Београду, недавно питао може ли у њему сада нешто да се мења, а одговор је гласио да ће Србији за то морати да се обрати – Бриселу!

 

БРОЈКЕ

* 15 евра је цена по којој се приватизовао хектар
* 15.000 евра сада коШта хектар ораница
* 12 година забрана продаје земље у Пољској

 

Сутра: Странцима „секндхенд“ хектари…

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

    1. Ovo je (jedan od) najtežih, "strateških" problema i još jedna potvrda koliko je državni suverenitet manjim zajednicima važan, neophodan. Pored ovde već iznetog predloga o moratorijumu, postoje, mislim, barem tri pristupa:

      1. Konačno procesuiranje OKG, kao takve (što je različito od procesuiranja pojedinaca), koja je i ovo izrodila. Proglašavanje tih i drugih štetnih odredbi iz tog poduhvata ništavim,
      2. Neka referendum akcija nalik HU.Orban (od koga, btw, treba dosta toga pogledati),
      3. Otvaranje problema do kraja i poziv narodu upomoć: po meni, paori će najefikasnije odbraniti zemlju. Treba, kakogod, paorima dati pomoć – recimo, uknjiženi, neprometni, dugoročni zakup na 99 godina, i u kombinaciji sa dugoročnim kreditima (minimum 20godina) radi kupovine (i državne) zemlje sa zabranom prodaje u narednih min20g. i dr. Ali brzo, što pre.

      Dodatno: velika je i opasnost naturalne restitucije koja se, kako je i projektovano, u susret kritičnom datumu simultano intenzivirana: restitucija da, ali pre svega finansijska onima koji se ne bave zemljoradnjom. Jer će nezemljoradnički naslednici, većinom, prodavati zemlju (poznato, brojni uporedni primeri).

      Sigurno se mogu naći još neka rešenja, a najbolje bi bilo da se sva, simultano primene: brzo, pametno, promišljeno.

  1. Pa naravno da ćemo da je prodajemo drugima, kad nismo sposobni sami da je obrađujemo… Toliko naroda bez posla, a sa druge strane toliko njiva neobrađenih. Čitava polja zarastaju u korov. Ovo može samo pozitivna stvar da bude i nadam se da će da bude iskra koja će da pokrene i državu da omogući seljacima normalne uslove za proizvodnju i prodaju, a sa druge strane i narod da malo više radi. Toliko.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!