Када је влада Мирка Цветковића отпочела првих дана 2009. буџетски дефицит да крпи продајом државних хартија од вредности, које су, за дивно чудо, наишле и на веома добар пријем код купаца. Тај домаћи извор новца и ликвидности за вазда полупразну републичку касу, постао је у круговима политичара, али и јавних финансија, познат као „наша шанса”. Не треба много економског знања, искуства или политичке праксе да би се докучило како је „наша шанса” био, у ствари, огољени начин да држава дође до динара по прихватљивој цени и да њима, без много објашњавања међународним кредиторима, попуни ситније буџетске рупе. Кренуло се од тромесечних, преко петогодишњих до обвезница на 84 месеца.
Изненађења није било. Банке, али и остале финансијске институције су куповале те папире без ризика, јер је иза њих, ипак, стајала држава Србија, односно њен буџет. Као и у сваком послу свако је нашао свој интерес. Банке и фондови су тиме „пеглaли” своје вишкове ликвидности, а суочене са све већим проблем пласмана привреди, добро су дошле и релативно пристојне камате на те папире.
И та „наша шанса” траје и дан-данас. Држава емитује и даље своје обвезнице, али док тражња за тромесечним, краткорочним, достиже и по 256 одсто понуђеног обима емисије, дотле, оне много дугорочније, на пет година, нађу купца у свега 7,34 процента.
По оцени брокера Ненада Гујаничића свака негативна тенденција у јавним финансијама или снажнија осцилација домаће валуте веома брзо одвраћа улагаче од државних папира у динарима. Обвезнице у еврима су већ нешто друго. За њих постоји стабилна тражња. Али, у земљи, која живи скоро од данас до сутра, дугорочније хартије од вредности у домаћој валути немају купце. А ако их и имају – веома су малобројни.
Да ли је у питању неповерење у стабилност нашег привредно-економског система, државу… или једноставан тржишни „испад”?
У проценама инвеститора, каже Гујаничић, има свега помало. Резултат је – да нису заинтересовани за дугорочније динарске папире. На такав епилог свакако су утицале процене потенцијалних ризика земље, али, по оцени нашег саговорника, у сезони пролеће-лето 2013. сва наша дешавања поклопила су се са колебањима на светском тржишту капитала, где су све јаснији сигнали да време јевтиног новца неумитно истиче.
Прошлу јесен обележила је, подсећа наш саговорник, експанзивна монетарна политика главних светских централних банака, предвођених америчким Федом, која је омогућила и дављеницима попут Србије јефтиније задуживање на глобалном тржишту капитала. Ми смо, емитујући еврообвезнице, искористили тај зицер, па се, да ли сасвим случајно, пад цене домаћег дуга поклопио са „реформама” новопридошле владе. Убрали смо нешто политичких поена, али с више од пет одсто камате за наше дугорочне еврообвезнице прошли смо више него добро. Много боље него што „заслужује” земља с високим политичким и економским ризицима и ниском привредном активношћу.
Гујаничић сматра да Србија, ако жели дугорочнију финансијску стабилност, са што мање ризика у сервисирању будућих обавеза, мора средњорочно да побољша економску активност са стопама привредног раста вишим од пет одсто. Без тога, наглашава, стање дуга постало би неодрживо или би морали да се догоде револуционарни преврати у нашим јавним финансијама. Другим речима, морали бисмо много чега да се одрекнемо, а, бар за сада, нисмо на то спремни. Између ова два пута, стоји продаја преостале вредније државне имовине („Телекома”), али то би могао бити тек краткорочни предах у каквом новом предизборном циклусу.
———————————————————
Стране банке успорено повлаче капитал из Србије
Народна банка Србије саопштила је јуче да у првом полугодишту ове, али и у истом периоду претходне године, није било повлачења власничког капитала из домаћих банака.
НБС је у саопштењу поводом информација о одливу капитала из Србије, које су се појавиле у појединим медијима, навела да је у првом полугодишту 2013. године, у односу на исти период прошле у банкарском сектору Србије смањено и успорено повлачење капитала страних банака. У Србији постоје супротна кретања од процеса у другим земљама региона у којима се тај одлив повећава или убрзава, наводи се у саопштењу НБС. Истовремено одлив по основу плаћања камата банака мањи је за 30,8 милиона евра, док је повлачење добити страних банака било мање у првом полугодишту ове у односу на исти период претходне године за 64,6 милиона евра.
У истом периоду нето одлив по основу коришћења и отплата кредита домаћих банака према страним банкама мањи је за 112,5 милиона евра. Такође, у првом полугодишту стране банке су повећале своја нето улагања у државне хартије од вредности за 744,9 милиона евра. Танјуг
