Стране банке у Србији су картелизовале банкарски сектор буквално пљачкајућу становништво док одговорни у НБС ћуте као мулци!

ИЗМЕЂУ највећих банака у Србији постоји договор по којим каматама ће пласирати кредите, па су оне уједначено високе. Како другачије да се објасне готово идентичне цене за све зајмове, осим да постоји сумња да су повезани у картел. Такође, код нас банкари увек имају изговор за све што наплате грађанима. Раније су се правдали високом инфлацијом, а сада су то лоши кредити. Инфлација нам је ниска, али су ненаплативи зајмови велики. Притом, банке као да су заборавиле да су оне управо те позајмице дале по веома високим каматама и да је логично да не могу да се отплате, јер је курс у односу на претходне године сада знатно већи.

Ово тврди Млађен Ковачевић, економиста, после нашег истраживања о кретању каматних стопа у земљама у окружењу у три стране банке које послују и код нас и истиче да је у Србији значајан проблем то што су банке већином у страном власништву, и да је код њих на првом месту похлепа за зарадом.

– Када је у питању окружење, економске и монетарне прилике нису много боље. Био сам на скупу у Андрићграду, где су сами економисти из Босне и Херцеговине рекли да је конвертибилна марка прецењена у односу на евро. Тамо је курс фиксни, али се „клима“, али то банкама као да не смета.

Банке у Србији и даље одобравају кредите по веома високим каматама, иако су многи параметри који одређују цену зајмова побољшани. Пре свега, смањена је референтна каматна стопа и има тренд обарања, банкама је лакше да дођу до новца за пласирање, драстично су спуштене камате на штедњу, еурибор је на историјском минимуму, умањена је и обавезна резерва, али помак ка нижим каматама у нашој земљи је минималан. Цена позајмица у еврима је на историјском рекорду. За кеш кредит ефективна камата је 31,99 одсто годишње или три пута више него у било којој земљи у нашем окружењу.

КРИЗА НИЈЕ ПРОБЛЕМ ЗА ХРВАТЕ

ХРВАТСКА, како каже Млађен Ковачевић, такође, има веома висок ниво ненаплативих зајмова, готово као и ми, суочена је са тежом дужничком кризом, али, банкари тамо очигледно не реагују као код нас. Ни Босна и Херцерговина није у идеалној позицији и нема драстично боље економске и монетарне параметре.

Већина банака на најтраженије, готовинске кредите у домаћој валути, такође зарачунава ефективну камату и до 26 одсто. Минимална цена овог зајма је 15,80 одсто. Банке најчешће за кеш позајмице у динарима наплаћују око 20 одсто годишњу камату, што је дупло више него било где у региону, била она чланица Европске уније или не.

У свим земљама па и у Србији камата за кредит се формира на основу вредности еурибора, односно основне камате на позајмице у ЕУ, затим од премије ризика која највише утиче на цену зајма и марже, односно зараде банака. Веома је важан кредитни рејтинг земље, а наш је ББ минус, што значи да смо мало изнад лошег – такозваног џанкинг нивоа.

С. МОРАВЧЕВИЋ, Новости